(НЕ)ОСНОВАНИ ПРИТВОР

Притвор би требао да буде изузетан, међутим код нас је пракса да је он у одређеним случајевима скоро обавезан. Требало би да се одређује само када је то нужно, и да буде сведен на најмању могућу меру. Адвокатура се против тога неуспешно борила кроз дуги низ година. Нисам за то да се притвор одређује неселективно у већем броју случајева, а да је неселективан видимо по Буџету Републике Србије који је јако оштећен услед овог разлога, наводи Адвокат Владимир Терзић.
Саша Кнежевић, судија Вишег суда у Шапцу објашњава да се притвор одређује тек када се испуне одређени услови. Први услов се односи на то да за одређено лице постоји основана сумња да је извршило одређено кривично дело, а други да мора бити испуњен један од услова за притвор из Закона, нпр. да постоји опасност од бекства, понављања кривичног дела, уништавања трагова, утицаја на сведоке, или да је у питању нарочито тешко кривично дело за које је предвиђена казна од преко 10 година затвора.
-Сматрам да тужилаштва са доста озбиљности предлажу, а судови одређују притвор. То се не ради олако. Саслушава се тужилац, окривљени, његов бранилац, а затим се одржава седница Већа. Против одлуке о притвору постоји право жалбе вишем суду, каже Кнежевић.
Виши суд у Шапцу у току 2012. године од укупно око 130 предмета имао је 18 притворских. Кнежевић истиче да је један од проблема и тај што се притвор одређује на самом почетку кривичног поступка када је исход веома неизвестан. Тако се деси да нема довољно јаких доказа за осуду и доноси се ослобађајућа пресуда. Према Кнежевићевим речима проблем застарелости је раније био израженији због већег броја предмета. Наводи да је сада ситуција доста боља, бар што се тиче виших судова.