ОД БРОНЗАНОГ ДОБА ДО НАШИХ ДАНА

Резултати најновијих археолошких истраживања на Церу, Јадру и Поцерини, у периоду од 13. до 23. јула, потврдили су да ови локалитети обилују значајним историјским и културним наслеђем. Радове је обавио стручни тим архелога Завода за заштиту споменика културе Ваљево у сарадњи са Археолошким институтом из Београда и Бруклин колеџом из Њујорка

Заинтересовани смо за рану металургију бронзе, која је започела на подручју Цера, где постоји идеалан спој рудника бакра и доступности калаја. Иако се чини као приступачна сировина, ова руда постоји само на две до три локације у Европи. Овде се изворишта калаја налазе на 700 метара дубине, па када се у пролеће топе снегови, реке избацују његову руду каситерит. Сада би требало пронаћи место где се вршила прерада руде, што је тежи посао, рекао је Радивоје Арсић, археолог из Завода за заштиту споменика културе Ваљево и додао да „постоји читав низ праисторијских насеља од којих је један и Тројанов град, који је настао у прелазном периоду из гвозденог у бронзано доба.“
На темељима овог града, Римљани су подигли своје утврђење, проценивши га као најбољу локацију са погледом на околину рудника и пута који води ка њему. Значајна је и његова стратешка позиција са најбољим прегледом терена у целој западној Србији. Када су временске прилике добре, са овог места поглед досеже и до 150 километара, од ваљевских планина на југу, до Београда и Фрушке Горе на северу.
-Регистровали смо остатке једног бедема, који је озидан од камена, без малтера, испод кога се налази ров који одговара праисторијском периоду. То је код нас ретко, јер немамо истражене праисторијске грађевине. Требало би да обрадимо шири простор да бисмо дошли до прецизнијих резултата, истакао је доктор Александар Булатовић из Археолошког института у Београду.