СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
СТАРЕ ШАБАЧКЕ КАФАНЕ
При помену кафане већина људи ствара слику простора са мирисом ракије и припитих особа за кафанским столовима. То није права слика шабачких кафана.
У шабачким кафанама се за протеклих 200 година поред попијеног пића одиграло и мноштво догађаја који су имали културни и забавни садржај. У њима су организоване политичке завере, скупљала се градска елита, уговарали се трговачки послови. Прве биоскопске представе одржаване су у шабачким кафанама у периоду између два светска рата. Кафане су биле место за дружење људи, размену информација. У њима су за својим столом седели адвокати или писменији људи који су већини неписмених сељака писали молбе, жалбе, тужбе и друге списе. Разуме се за новац. У шабачким кафанама одржавале су се породичне забаве или како су их богати Шапчани са подсмехом називали ,,кромпир балови“. Одржавале се и славе разних градских организација, скупштине друштава, хумористичке вечери, гостовале су артистичке групе. Познати су били хумористи Лалицки и Кујунџић.
Било је у шабачким кафанама и коцкања, туча и блуда. Знало се у којим кафанама лепе младе девојке које су дошле са стране за новац раде најстарији занат на свету. Биле су то ,,Јавне куће“ кроз које су прошли многи Шапчани.
Кафане су биле важне градске институције и сваки кафеџија се трудио да прикупи што већи број муштерија са добрим јелом, пићем и услугом. У односу на број становника Шабац је по броју кафана пратио Београд. То су му омогућавали погранични положај са Аустро-угарском, развијен речни саобраћај, јака трговачка мрежа што је узроковало велики промет људи кроз град.
Кафане су постале потреба Шапца. Од 1807. до 1980. године њихов број је износио преко 130. Кнез Станко Јуришић је 1807. године саградио себи конак у којем је кратко живео. У то време била је то најлепша кућа у граду. Налазила се на обали баре Овељаче у коју су каналом дотицале воде са Цера. На том месту се налазио мост преко којег је водио пут из града ка Камичку и Мачви. У другој половини 19. века у кући је била смештена школа која је пресељена у једноспратну зграду у кругу шабачке цркве. Кнез Станкова кућа је делимично измењена и 1864. године у њој је почела да ради кафана ,,Девет дирека“ која је опстала све до 1928. године. Тада је стара зграда срушена и на њеном месту је саграђен хотел ,,Југославија“. Данас се у тој згради налази банка ,,Интеса“.
У другој половини 19. века у Шапцу се граде велике лепе зграде у којима се отварају кафане. До Владичанског двора ( Библиотека шабачка) налазила се кафана ,,Бока Которска“, на пристаништу ,,Општинска гостионица“ ( срушена у НАТО нападу ), хотел ,,Парис“ до данашње зграде Поште. У Јевремовој улици радила је ,,Велика Касина“ и просто речено у богатом Шапцу кафане су ,,ницале као печурке после кише“. Динамични живот и развој града прекидају ратови али после њих на улицама се прво постављају кафански столови. Отварају се нове кафане, а које сазнаћете у следећем броју. Многим Шапчанима кафана је била друга кућа.
Драгутин Драган Петровић
У шабачким кафанама се за протеклих 200 година поред попијеног пића одиграло и мноштво догађаја који су имали културни и забавни садржај. У њима су организоване политичке завере, скупљала се градска елита, уговарали се трговачки послови. Прве биоскопске представе одржаване су у шабачким кафанама у периоду између два светска рата. Кафане су биле место за дружење људи, размену информација. У њима су за својим столом седели адвокати или писменији људи који су већини неписмених сељака писали молбе, жалбе, тужбе и друге списе. Разуме се за новац. У шабачким кафанама одржавале су се породичне забаве или како су их богати Шапчани са подсмехом називали ,,кромпир балови“. Одржавале се и славе разних градских организација, скупштине друштава, хумористичке вечери, гостовале су артистичке групе. Познати су били хумористи Лалицки и Кујунџић.
Било је у шабачким кафанама и коцкања, туча и блуда. Знало се у којим кафанама лепе младе девојке које су дошле са стране за новац раде најстарији занат на свету. Биле су то ,,Јавне куће“ кроз које су прошли многи Шапчани.
Кафане су биле важне градске институције и сваки кафеџија се трудио да прикупи што већи број муштерија са добрим јелом, пићем и услугом. У односу на број становника Шабац је по броју кафана пратио Београд. То су му омогућавали погранични положај са Аустро-угарском, развијен речни саобраћај, јака трговачка мрежа што је узроковало велики промет људи кроз град.
Кафане су постале потреба Шапца. Од 1807. до 1980. године њихов број је износио преко 130. Кнез Станко Јуришић је 1807. године саградио себи конак у којем је кратко живео. У то време била је то најлепша кућа у граду. Налазила се на обали баре Овељаче у коју су каналом дотицале воде са Цера. На том месту се налазио мост преко којег је водио пут из града ка Камичку и Мачви. У другој половини 19. века у кући је била смештена школа која је пресељена у једноспратну зграду у кругу шабачке цркве. Кнез Станкова кућа је делимично измењена и 1864. године у њој је почела да ради кафана ,,Девет дирека“ која је опстала све до 1928. године. Тада је стара зграда срушена и на њеном месту је саграђен хотел ,,Југославија“. Данас се у тој згради налази банка ,,Интеса“.
У другој половини 19. века у Шапцу се граде велике лепе зграде у којима се отварају кафане. До Владичанског двора ( Библиотека шабачка) налазила се кафана ,,Бока Которска“, на пристаништу ,,Општинска гостионица“ ( срушена у НАТО нападу ), хотел ,,Парис“ до данашње зграде Поште. У Јевремовој улици радила је ,,Велика Касина“ и просто речено у богатом Шапцу кафане су ,,ницале као печурке после кише“. Динамични живот и развој града прекидају ратови али после њих на улицама се прво постављају кафански столови. Отварају се нове кафане, а које сазнаћете у следећем броју. Многим Шапчанима кафана је била друга кућа.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
30. април 2025.
