ИЗМЕЂУ РЕДОВА
СВЕ ПО ПОСЛОВНИКУ
После учмалог лета јесен са собом носи низ догађаја и у земљи и у свету. На светској сцени најупечатљивије изгледа упорно доказивање америчког председника Обаме да је стварно достојан Нобелове награде за мир, пошто намерава да бомбардује још једну земљу. У Европи ништа ново, иако теку убрзане припреме да за неку годину или деценију приме Србију у своје окриље. А код нас, за улазак у земљу на граничним прелазима се чекало по неколико сати, за прелазак из мање вредне политичке странке у важнију странку није било чекања. Иако нема везе једно са другим али некако у исто време почеле су две најзанимљивије телевизијске емисије, скупштинска заседања и фарма. А у Шапцу, е ту се некада говорило “Ситуација је озбиљна у читавом свету, осим у Шапцу“. И сад је тако, припрема се Чивијада.
Од неки дан Србија је и званично постала онај придружени члан на чекању за Јевропу. Ево, данас је већ четвртак а ми те погодности још не примећујемо. Бар не сви.
Не може се рећи како се ми Срби нисмо ускладили, што би народ рекао, спрам Европе. На пример, више не псујемо једни другима све по списку, већ, како би рекли јужњаци, сад се карамо све по пословнику.
Е сада ћемо лако. Дошла нова Влада. Свежа, крепка, орна, одлучна, одговорна, стручна, научна, експертска... ама светска. Додуше, народ је остао исти.
Кад су неки дан у нашој Скупштини говорили само председници странака или представници посланичких група, видело се, а богме и осетило одакле риба смрди. Од главе, наравно.
Оном једном новоизабраном министру у Влади Србије, већ се најежила коса на глави. Шта ће тек бити кад са оним јадним буџетом не буде могао да подмири потребе културног развоја у земљи. Јер и ми смо, на пречац, постали културни.
То што је наш прослављени ватерполиста ушао у Владу, значи ли то да ћемо испливати.
Школска година у Србији почела без штрајкова. Нешто не иде на добро.
Код нас, ономад, дигли онолику буку око мале матуре, а у Либерији, то му дође тамо негде, пријемни испит за упис на универзитет полагало чак 25.000 кандидата. И ни један није положио.
Паори у Војводини протествовали против неких (не) правила у пољопривредном закаонодавству. Сељаци у ужој Србији, истовремено су гледали своја посла. Па ко то онда каже да су “Лале“ флегматичне, баш онако.
У Београду отворена једна светска модна кућа. Наравно, модерни Срби навалили ко ће пре ући и пазарити, па се отимали, гурали, чак и тукли. И то је Европа.
Од неки дан Србија је и званично постала онај придружени члан на чекању за Јевропу. Ево, данас је већ четвртак а ми те погодности још не примећујемо. Бар не сви.
Не може се рећи како се ми Срби нисмо ускладили, што би народ рекао, спрам Европе. На пример, више не псујемо једни другима све по списку, већ, како би рекли јужњаци, сад се карамо све по пословнику.
Е сада ћемо лако. Дошла нова Влада. Свежа, крепка, орна, одлучна, одговорна, стручна, научна, експертска... ама светска. Додуше, народ је остао исти.
Кад су неки дан у нашој Скупштини говорили само председници странака или представници посланичких група, видело се, а богме и осетило одакле риба смрди. Од главе, наравно.
Оном једном новоизабраном министру у Влади Србије, већ се најежила коса на глави. Шта ће тек бити кад са оним јадним буџетом не буде могао да подмири потребе културног развоја у земљи. Јер и ми смо, на пречац, постали културни.
То што је наш прослављени ватерполиста ушао у Владу, значи ли то да ћемо испливати.
Школска година у Србији почела без штрајкова. Нешто не иде на добро.
Код нас, ономад, дигли онолику буку око мале матуре, а у Либерији, то му дође тамо негде, пријемни испит за упис на универзитет полагало чак 25.000 кандидата. И ни један није положио.
Паори у Војводини протествовали против неких (не) правила у пољопривредном закаонодавству. Сељаци у ужој Србији, истовремено су гледали своја посла. Па ко то онда каже да су “Лале“ флегматичне, баш онако.
У Београду отворена једна светска модна кућа. Наравно, модерни Срби навалили ко ће пре ући и пазарити, па се отимали, гурали, чак и тукли. И то је Европа.
Најновији број
25. април 2024.
