СЕЋАЊА
ТЕЈИНА СОНДА ЗА БУДУЋНОСТ
Теја Тадић, један је од оснивача професионалног позоришта у Шапцу и његов први управник. Тејина глумачка каријера је, у пуном сјају, заблистала у Сплитском Народном казалишту, где је радио и као педагог и редитељ. Овај заљубљеник у позориште, волео је родну Мачву којој се често враћао, природу, људе и коње. Поред осталих дарова, имао је, како га је сам назвао, „дар осећања континуитета“
Прича о Теји Тадићу почиње у Шитару, где је рођен 1906. године. „У његовом завичају људи не знају да је он досегнуо хиљаде живота, од Ђиде до Отела, од Зулумћара до краља Лира, да је у Сплиту „шјор Теја“ због свог уметничког домета у многим улогама класичног карактера, због свог господског држања и имена, доспео у „звездано доба“ своје уметничке каријере.“ (професор Томислав Арсеновић, „Глас Подриња“, 1996.)
Учитељ препознао таленат
Као дечак, Теја је имао обичај да свако јутро пројури поред штитарске школе на коњу, а деца би окретала главе према прозору и гледала свакојутарњу представу, претечу многобројних каснијих... Када је учитељ Богдан Васић посетио Тадића кућу, сви су почели да причају о дивљој и необузданој природи дечака, а он га је помазио по глави и рекао да средина не разуме његову приредбу. Затим га је позвао да дође у школу, узео прву књигу са полице и замолио га да му прочита једну песму. Када га је чуо, пророчки је рекао: „Ти ћеш, Тејо, бити уметник“. Тако је и било. Родитељи, који су у Штитару имали велико имање, желели су да им син студира Економију и послали га у Гренобл. Али, Теја то није желео и после две године, напустио је студије и дошао у Београд, где је 1933. године завршио Глумачку школу при Народном позоришту у Београду (која је претходила Академији драмских уметности). Ту је упознао своју будућу супругу Вању, која је, иако и сама изузетна глумица, његову каријеру претпоставила својој, гајећи сина Вука и бивајући оперативни, практични део двојца. „У Сарајево? Зашто да не. Кад се волимо, могу да идем било где са тобом“, рекла је рођена Београђанка и наредне три године брачни пар Тадић је играо у Сарајеву. После тога, вратили су се у престоницу и играли у Београдском драмском, али су, одбивши да глуме за окупаторе, одлучили да дођу у Шабац.
- Са њима су дошли и Виктор Старчић, Мира Тодоровић (касније Ступица), Навид... Отац је 1944. године добио налог да прави професионално позориште у Шапцу. Био је управник, редитељ, глумац и родитељ, човек велике снаге и доброг здравља. Све је стизао и носио са лакоћом. Један део глумачке екипе довео је из Београда, тако да је Шабачко позориште релативно брзо постало професионално. Из Шапца је отишао у Сплит, али је често долазио у своју Мачву, волео је природу и коње које су имали на имању, сећа се Вук Тадић, Тејин син, правник у пензији, који последњих година живи у Шапцу.
Учитељ препознао таленат
Као дечак, Теја је имао обичај да свако јутро пројури поред штитарске школе на коњу, а деца би окретала главе према прозору и гледала свакојутарњу представу, претечу многобројних каснијих... Када је учитељ Богдан Васић посетио Тадића кућу, сви су почели да причају о дивљој и необузданој природи дечака, а он га је помазио по глави и рекао да средина не разуме његову приредбу. Затим га је позвао да дође у школу, узео прву књигу са полице и замолио га да му прочита једну песму. Када га је чуо, пророчки је рекао: „Ти ћеш, Тејо, бити уметник“. Тако је и било. Родитељи, који су у Штитару имали велико имање, желели су да им син студира Економију и послали га у Гренобл. Али, Теја то није желео и после две године, напустио је студије и дошао у Београд, где је 1933. године завршио Глумачку школу при Народном позоришту у Београду (која је претходила Академији драмских уметности). Ту је упознао своју будућу супругу Вању, која је, иако и сама изузетна глумица, његову каријеру претпоставила својој, гајећи сина Вука и бивајући оперативни, практични део двојца. „У Сарајево? Зашто да не. Кад се волимо, могу да идем било где са тобом“, рекла је рођена Београђанка и наредне три године брачни пар Тадић је играо у Сарајеву. После тога, вратили су се у престоницу и играли у Београдском драмском, али су, одбивши да глуме за окупаторе, одлучили да дођу у Шабац.
- Са њима су дошли и Виктор Старчић, Мира Тодоровић (касније Ступица), Навид... Отац је 1944. године добио налог да прави професионално позориште у Шапцу. Био је управник, редитељ, глумац и родитељ, човек велике снаге и доброг здравља. Све је стизао и носио са лакоћом. Један део глумачке екипе довео је из Београда, тако да је Шабачко позориште релативно брзо постало професионално. Из Шапца је отишао у Сплит, али је често долазио у своју Мачву, волео је природу и коње које су имали на имању, сећа се Вук Тадић, Тејин син, правник у пензији, који последњих година живи у Шапцу.
Најновији број
30. април 2025.
