У СУСРЕТ РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА НАВОДЊАВАЊА МАЧВЕ
ДРУГА ЖЕТВА НИЈЕ САН
Активиран пројекат, на који је завршни печат дао специјализовани српски Институт за водопривреду Јарослав Черни из Београда. Предвиђено наводњавање скоро 11.000 хектара ораница у Мачви уз државну подршку и кредитну помоћ фонда из Абудабија, који је недавно у Шапцу и Богатићу промовисао Млађан Динкић. Производња хране у житници Србије, Мачви, на овај начин би се вишеструко увећала. До закључења овог броја “Гласа Подриња“из Емирата је већ најављена прва транша за наводњавање земљишта у Мачви и Војводин&
Нема веће равнице у Србији од Мачве. Она се протеже од Мишара до Дрине и од највиших врхова Цера планине, Видојевице до Саве. То је простор од дванаест сахата хода.
Тако Мачву доживљава и пише о њој у првим редовима свог чувеног романа “Хајдук Станко“, признати и надалеко чувен књижевник Јанко Веселиновић, рођен у Салашу Црнобарском близу Богатића.
Дрина и Сава, мајка и маћеха
Без сумње да је велика српска равница, житница Србије и велики земљишни комплекс. Земља је у Мачви, на неким местима број један у Европи. Нажалост, као што је од давнина познато Мачва је дуго била под разним мочварама, баруштинама, мртвајама и каљама. Данак је овдашњим вредним житељима, често узимала ћудљива Сава. Залетала се на њена родна поља, кад и како је хтела плаховита Дрина. Плавиле су је и разбеснеле бујице са огранака Цера.
Прича се, а и историја је забележила да је више од половине обрадивог земљишта ове равнице било угрожено, непредвидивим и изненадним налетима вода, које су драстично умањивале приносе летине и угрожавале животе људи и материјална добра. Вишедеценијском борбом многих генерација вредних људи, прокопано је стотину канала, саграђени моћни одбрамбени насипи, подигнуте акумулације, уставе, црпне станице. Све то довело је до стабилнијег и плоднијег земљишног простора. Значајно је утицало и на овдашњи рељеф и климу.
Тако Мачву доживљава и пише о њој у првим редовима свог чувеног романа “Хајдук Станко“, признати и надалеко чувен књижевник Јанко Веселиновић, рођен у Салашу Црнобарском близу Богатића.
Дрина и Сава, мајка и маћеха
Без сумње да је велика српска равница, житница Србије и велики земљишни комплекс. Земља је у Мачви, на неким местима број један у Европи. Нажалост, као што је од давнина познато Мачва је дуго била под разним мочварама, баруштинама, мртвајама и каљама. Данак је овдашњим вредним житељима, често узимала ћудљива Сава. Залетала се на њена родна поља, кад и како је хтела плаховита Дрина. Плавиле су је и разбеснеле бујице са огранака Цера.
Прича се, а и историја је забележила да је више од половине обрадивог земљишта ове равнице било угрожено, непредвидивим и изненадним налетима вода, које су драстично умањивале приносе летине и угрожавале животе људи и материјална добра. Вишедеценијском борбом многих генерација вредних људи, прокопано је стотину канала, саграђени моћни одбрамбени насипи, подигнуте акумулације, уставе, црпне станице. Све то довело је до стабилнијег и плоднијег земљишног простора. Значајно је утицало и на овдашњи рељеф и климу.
Најновији број
25. април 2024.
