ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ИДЕ ЗИМА
Ето га и децембар, само што није. А са њим и све оно што носе зимске чаролије. Деда Мраз већ прикупља пртљаг, тимари ирвасе, затеже санке, па ето и њега. Е сад би наши политичари могли мало да се одморе, да застану са обећањима. Кад већ стиже Деда Мраз нека и он нешто наобећава Србима. Њему то и приличи.
Али пре децембра дође некако 29. новембар, некада велики празник, па кад се саставе нерадни дани, па и неки радни, их, ала је било. Неки су и тада одлазили на којекакве егзотичне дестинације али мало коме су о томе причали у свом другарском окружењу. Они други су баш тих дана редили свиње, пунили кобасице, стављали месо и сланину под дим, онако другарски. А они трећи, е они су гледали шта ови први и други раде, другарски. Тако је то, увек је овде било Срба, Срба и Срба. Другарски.
Дакле ево снега, џаба њега, кажу они који плаћају грејање а који су се већ насанкали. А они који се тек сад санкају, они се радују. Српска посла.
Децембар је уједно и месец дилема. Наиме, сад у завршницу улазе којекаква разматрања, размишљања, пребирања, премишљања, одабирања, изабирања, преговарања, процењивања, одлучивања... куда за Нову годину. Разуме се, они проевропски настројени, они ће се запутити диљем Европе. Они евроскептични, е они ће се склептати ту негде, где су уосталом и до сада били. Од старина влада она мудрост да треба знати изабрати.
И ови дани с краја године имају своја обележја. Изгледа да свако има свој дан. Тако је недавно обележен дан мушкараца. Из непоузданих извора се сазнаје да су га славили и они женствени.
Статистичари тврде да је потрошачка корпа сада премашила шездесет хиљада динара. На кога ли су мислили да носи тај цегер.
Кажу наши званични органи да се све оне спорне приватизације великих компанија, о којима је земља брујала месецима, неће наћи пред судом. Веле да немају валидних доказа. Тако је то код нас, увек буде више очевидаца, такозваних заштићених сведока, а мање доказа.
Ових дана по“™апшени неки који су муљали нешто са пшеницом и њеним складиштењем. Па су тако открили да у силосима оних што би се рекло народних резерви, недостаје много жита. Неки наши људи постали су ко “™тице, позобаше све.
Надлежни предлажу да се, ваљда опет, приватизују “Галеника“ и “Политика“. Ови први су правили лекове па пропали. Ови други су прво пропали па онда пили лекове. Ето!
Али пре децембра дође некако 29. новембар, некада велики празник, па кад се саставе нерадни дани, па и неки радни, их, ала је било. Неки су и тада одлазили на којекакве егзотичне дестинације али мало коме су о томе причали у свом другарском окружењу. Они други су баш тих дана редили свиње, пунили кобасице, стављали месо и сланину под дим, онако другарски. А они трећи, е они су гледали шта ови први и други раде, другарски. Тако је то, увек је овде било Срба, Срба и Срба. Другарски.
Дакле ево снега, џаба њега, кажу они који плаћају грејање а који су се већ насанкали. А они који се тек сад санкају, они се радују. Српска посла.
Децембар је уједно и месец дилема. Наиме, сад у завршницу улазе којекаква разматрања, размишљања, пребирања, премишљања, одабирања, изабирања, преговарања, процењивања, одлучивања... куда за Нову годину. Разуме се, они проевропски настројени, они ће се запутити диљем Европе. Они евроскептични, е они ће се склептати ту негде, где су уосталом и до сада били. Од старина влада она мудрост да треба знати изабрати.
И ови дани с краја године имају своја обележја. Изгледа да свако има свој дан. Тако је недавно обележен дан мушкараца. Из непоузданих извора се сазнаје да су га славили и они женствени.
Статистичари тврде да је потрошачка корпа сада премашила шездесет хиљада динара. На кога ли су мислили да носи тај цегер.
Кажу наши званични органи да се све оне спорне приватизације великих компанија, о којима је земља брујала месецима, неће наћи пред судом. Веле да немају валидних доказа. Тако је то код нас, увек буде више очевидаца, такозваних заштићених сведока, а мање доказа.
Ових дана по“™апшени неки који су муљали нешто са пшеницом и њеним складиштењем. Па су тако открили да у силосима оних што би се рекло народних резерви, недостаје много жита. Неки наши људи постали су ко “™тице, позобаше све.
Надлежни предлажу да се, ваљда опет, приватизују “Галеника“ и “Политика“. Ови први су правили лекове па пропали. Ови други су прво пропали па онда пили лекове. Ето!
Најновији број
25. април 2024.
