СЕЧА БОГАТИХ УТЕМЕЉИЛА КОМУНИСТИЧКУ ВЛАСТ

Цена исправљања историјске неправде мора да се плати. Одузели и ланац за кера. У Европу чистих рачуна, а враћање одузетог, може само да увећа буџет, тврди делилац правде из Кленка, заслужан за многе рехабилитације у Шапцу и околини

У правни живот је ступио 1980, као приправник. Запослио се одмах после дипломирања, увече Титове смрти. Осам година је радио као судија у Крупњу. Затим је постао судија тада Окружног суда у Шапцу. Није реизабран 2009, а 2012, постављен је за вршиоца дужности председника, сада Вишег суда у Шапцу.
Гојко Лазарев о коме је реч, је Сремац, Србин из Кленка. Ниже школовање завршио је у родном селу, а гимназију у Шапцу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1980. Веома је комуникативан и отворен за јавност, а за “Глас Подриња“, радо говори о моралној и материјалној штети коју су послератне власти нанеле најчешће виђенијим људима, превасходно богатим сељацима у жељи за сопственим утемељењем.
Да ли је конфискација била једна од неопходних мера за брже утемељење послератне власти (после Другог светског рата) ?
- Јесте, то су биле револуционарне методе тадашње нове власти, која се борила за своје утемељење. То је била само једна од мера. Звали су је експропријацијом експропријатора у жељи и с намером да се уништи и потпуно обесправи пре свега богати српски сељак и дефинитивно оформи нова власт. Познато је да су револуционарни темељи нове власти били у тоталитарном систему, који другима није признавао право на мишљење и постојање.
С колико је окрутности та мера спровођена?
- Доследно с великом ефикасношћу. Бројни записници оштећених, односно њихових наследника говоре о томе. Налазио сам врло детаљне записнике о одузетој имовини. Памтим и један ланац за кера. Све су педантно чистили. Морам признати да је баш овај крај доста страдао. На удару нове власти посебно је била Мачва, Рађевина... Мислим да је разлог у традицији, борбености и ратоборности народа. Нажалост ни сремци нити војвођани нису заостајали у овоме.
Колико је проток времена утицао на праведност рехабилитације и да ли је она у потпуности спроведена по новим прописима, на просторима Шапца и околине?
- Број рехабилитација у односу на број повреда људских права је минималан. Од 2006. до данас ми смо овде завршили око 250 рехабилитација. С друге стране број кршења људских права се мери хиљадама. Најдрастичнији примери злодела су ликвидације на шабачком мосту, принудни откуп, робовања на Голом отоку... Ради се о хиљадама и хиљадама повреда људских права. Многе ће заувек отићи из памћења. Зло тако, нажалост неће бити кажњено. Многи не желе тога ни да се сећају. Мучи их прошлост и желе да је што пре забораве. Други су с правом истрајни и желе било какву сатисфакцију. Иду до краја и то је оправдано, јер да смо о томе више водили рачуна не би данас дошли у ову ситуацију.