ЗАВРШЕН СЕДМОДНЕВНИ ПЕРФОРМАНС ЈЕЛЕНЕ ГАВРИЛОВИЋ У ГАЛЕРИЈИ КЦШ
ТЕРАПИЈСКА МОЋ ОСЛИКАВАЊА
На несвакидашњи начин у галерији Културног центра, током претходне седмице Јелена Гавриловић, академска сликара пружила је Шапчанима нешто више од доживљаја уметничког дела. Погледима заинтересованих изложила је сам процес стварања мурала. Импозантно дело величине 4м џ 2,5м од изглетованих ригипс плоча постављених на дрвеној конструкцији и премазаних акрилном подлогом после само неколико часова почело је добијати своје прве облике. По речима ауторке намера перформанса „Испред“ била је повратак публике у галеријски простор и указивање на положај деце са сметњама у развоју.
- Инспирисан је уједно и неком мојом личном причом пошто сам мајка детета које има потешкоћа у развоју. Тема је уско везана за проблем положаја деце са потешкоћама и проблемима у развоју било да су ти проблеми из аутистичног или неког другог спектра. Мислим да ми као друштво треба далеко више да пружимо тој деци подршку, да се више обрати пажња на образовне инклузивне програме и уопште да читаво друштво буде укључено у ту причу пошто је то за сада поприлично селективно ““ рекла је Јелена која је и аутор програма арт терапије за децу са сметњама у развоју.
Позната поред класичног осликавања и по осликавању ентеријера, употребних предмета, намештаја, Јеленина првобитна намера била је да после презентације готовог рада, у понедељак, мурал буде „уништен“.
- Опет је у питању тај неки лични терапијски тренутак који сам као уметник имала потребе да решим. Први проблем тиче се те постојеће треме код уметника а од публике и критике када ти излажеш себе и то што радиш некако јако директно. А други тренутак је та потреба да се уметник почне ослобађати од претераног везивања за оно што је створио и да настави даље. У неку руку желела сам да уништим тај мурал, да поново ослободим и простор и енергију и да се, једноставно, не везујем за дело у тој мери. Надам се да ћу нешто трајно моћи да оставим на неким другим јавним површинама, фасадама у граду ““ истакла је Јелена.
Као члан скоро оформљене уметничке организације „Холодром“ са нестрпљењем ишчекује одлуку везану за пројекат „Мурализације“ који нуди осликаваље одређених градских зидних површина.
- Инспирисан је уједно и неком мојом личном причом пошто сам мајка детета које има потешкоћа у развоју. Тема је уско везана за проблем положаја деце са потешкоћама и проблемима у развоју било да су ти проблеми из аутистичног или неког другог спектра. Мислим да ми као друштво треба далеко више да пружимо тој деци подршку, да се више обрати пажња на образовне инклузивне програме и уопште да читаво друштво буде укључено у ту причу пошто је то за сада поприлично селективно ““ рекла је Јелена која је и аутор програма арт терапије за децу са сметњама у развоју.
Позната поред класичног осликавања и по осликавању ентеријера, употребних предмета, намештаја, Јеленина првобитна намера била је да после презентације готовог рада, у понедељак, мурал буде „уништен“.
- Опет је у питању тај неки лични терапијски тренутак који сам као уметник имала потребе да решим. Први проблем тиче се те постојеће треме код уметника а од публике и критике када ти излажеш себе и то што радиш некако јако директно. А други тренутак је та потреба да се уметник почне ослобађати од претераног везивања за оно што је створио и да настави даље. У неку руку желела сам да уништим тај мурал, да поново ослободим и простор и енергију и да се, једноставно, не везујем за дело у тој мери. Надам се да ћу нешто трајно моћи да оставим на неким другим јавним површинама, фасадама у граду ““ истакла је Јелена.
Као члан скоро оформљене уметничке организације „Холодром“ са нестрпљењем ишчекује одлуку везану за пројекат „Мурализације“ који нуди осликаваље одређених градских зидних површина.
Најновији број
18. април 2024.
