Инфо

11. децембар 2014.11. дец 2014.
ЈУБИЛЕЈ КАКВИМ СЕ РЕТКО КО МОЖЕ ПОХВАЛИТИ

ПРВИХ СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА

Први број „Гласа Подриња“ изашао је 16. децембра 1944. године, на четири стране и у тиражу од 2.000 примерака. Директор и уредник био је Миодраг Борисављевић. Године су пролазиле, а један од најстаријих листова у Србији континуирано је излазио и бележио како најсветлије, тако и најтеже тренутке Шапца и целог региона и тако седам деценија. Јубиларни рођендан обележен је сведено, али достојанствено.
Након традиционалне доделе признања најбољим спортистима уследио је пригодан програм у „Дуњића кући“. Позиву да увеличају овај дан одазвала се већина директора јавних предузећа, установа и школа на територији града, представници локалних одбора политичких партија и других инситутција са којима „Глас“ традиционално остварује добру сарадњу. Као и претходних година, ово је била прилика да се и пензионери поново нађу заједно.
Програм су водили драмски уметник Петар Лазић и новинарка Мирјана Филиповић.
- Седам деценија од првог издања листа “Глас Подриња“, колико само то свечано звучи. Још ако са тиме упоредимо и податак да је наш “Глас“ изашао девет година пре првог издања “Вечерњих новости“. Већина листова није дочекала ни свој двадесети рођендан а били су угашени, а наш лист опстаје упркос многих недаћа које су га пратиле и које га и данас прате - рекао је директор Драган Мирковић, искористивши прилику да се захвали свима онима који су дали допринос на развоју и очувању квалитета писане речи кроз све ове деценије.
Главни и одговорни уредник Тања Трифковић је покушала да објасни какву јој част представља што се налази на овом месту:
-„Суочила“ сам се са списком људи који су се на мом месту током претходних деценија налазили. Све што сам помислила да бих могла да кажем чинило ми се недостојним једног Вите Бујшића, Обрада Ковића, Стане Муњић, Бранка Јелића, Јеле Лукић. Присетила сам се текстова из годишњака „Гласа“ који су стилски и по новинарском умећу могли бити објављени у било ком престоничком гласилу, а верујем и шире. Тема и људи о којима је писано, ширине поимања „нашег заната“ и и нтерпретације тада битних, а сада већ историјских догађаја. Репортера „Гласа“ који су се јављали из разрушеног Скопља, са ратишта, писали приче из дијаспоре. Увидом у све те чињенице, помислила сам колико смо данас „мали“ и „безначајни“ у односу на те раније генерације.
Лазић и Филиповићева одломцима из текстова, упознали су госте са чиме се новинари сваког дана суочавају радећи свој посао, а прочитали су и писмо некадашњег уредника, деведесетшестогодишњег Вите Бујшића, као и песму коју је за ову прилику написао песник Крстивоје Илић. Окупљеним гостима обратио се и градоначелник Шапца Небојша Зеленовић. Свечаној атмосфери допринели су гости из Музичке школе „Михаило Вукдраговић“, Анета Бијуклић, сопран, са Александром Тадићем, Јеленом Живановић и Марином Јокичић, као и флаутисткиња Јана Илић, а уз клависрку пратњу Емел Хасаноглу.
РЕКЛИ СУ О „ГЛАСУ“
Некима од гостију поставили смо једноставно питање, шта вам је прва асоцијација када чујете за „Глас Подриња“
Бојан Калановић, директор ЈКП „Паркинг“
- Локални бренд. Могу да се похвалим да је предузеће чији сам директор са „Гласом Подриња“ увек имало добру сарадњу која је била на обострану корист. Тако је било у првих 70 година, а желим вам да у следећих 70 година будете још бољи.
Светлана Љубић, некадашњи новинар „Гласа Подриња“, сада „Радио Шапца“
- Била сам претплатник још од гимназијсих дана, од 1974. године. Од када сам почела да радим, почетком деведесетих чувам све бројеве.
Александар Перановић, народни посланик и члан Повереништва Српске напредне странке
- Лично сам имао и негативна и позитивна искуства са „Гласом“. Међутим, у последње време је више лепих ствари, тако да се надам да ћете у складу са богатом традицијом, у наредном периоду наставити да о свим темама извештавате објективно и реално.
Александар Стојковић, начелник Одељења за ванредне ситуације Мачванског округа
- Драгиша Пењин, јер смо се много дружили. Асоцира ме на један прави лист уз који смо сви одрастали. Била су друга времена, па можда нисам прави саговорник, јер је тешко данашњој деци то објаснити у време интернета. Некада се више читало, а новине су нам биле нешто најдраже. Већина нас није могла да дође до добре књиге. Новине су значиле како омладини тако и старијима. Постојао је и додатак за децу и могло се доста тога научити.
Горан Стојићевић, диретор Центра за стручно усавршавање
- Занимљиве теме везане за сва актуелна дешавања у граду, сеоским срединама и јавним установама. Корисно је што се улази у детаље функционисања јавних предузећа и уопште града, постали сте прозор у њих.
Предраг Савић, директор Средње пољопривредне школе
- Објективност у извештавању, без чега сигурно не би толико дуго постојали и славили овако леп јубилеј.
Балша Радовановић, пензионер „Гласа Подриња“
- Година 1971. Обрад Ковић уредник, Милован Ђорђевић Цицибан директор. Фантастична екипа и случајно ја, и тако од почетка до краја, 40 година.
Стева Маринковић, бивши музички уредник „Радио Шапца“
- Пуно година проведених тамо.
Слободан Ћурчић, пензионер и човек чији глас се први чуо са „Радио Шапца“
-Много је асоцијација, али оно што је основно је то да лист привлачи пажњу. Говори о свим друштвеним приликама и неприликама у овом крају, што интересује сваког читаоца, а у последње време и оне млађе.
Сања Бечејић, дописник „Блица“ из Шапца
- Прве новине које сам прочитала. Обавезно су се у мојој кући четвртком куповале. Заиста сам поносна што Шабац има недељник са таквом традицијом и искрено се надам и желим да „Глас Подриња“ опстане и буде још бољи, а уопште не сумњам у младе снаге да ће то да изнесу.
Драган Нинковић, директор ЈКП „Стари Град“
- Сећање на неко раније време и борбу у кући са татом и мамом ко ће први да прочита новине.
Милош Милошевић, бивши градоначелник, одборник Заједно за Србију
- Шабац.
М. Мијаиловић, Фото: Небојша Лазић

Најновији број

25. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa