СИМБОЛ СТРАДАЊА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
ДА НАС У СМРТИ НЕ ЗАБОРАВЕ
У оквиру обележавања 70 година од ослобођења Шапца и постојања листа „Глас Подриња“, који је био важан извор информација, за најбоље идејно решење које ће бити постављено на местима масовних гробница, једногласном одлуком жирија, изабран је рад Бојана Алимпића, дипломираног инжењера архитектуре
Од кад је формирана, последњих неколико месеци, радионица „Култура сећања“, има циљ да пронађе и обележи места на којима су вршене масовне егзекуције Шапчана току Другог светског рата.
Места страдања су мапирана, а пронађено је и најадекватније идејно решење које ће представљати симбол на местима стратишта у Шапцу. Жири у саставу: Надежда Укропина-Пантелић, историчар уметности, Зорица Шимић, дипломирани инжењер архитектуре, Ђорђе Зечевић, академски вајар, Игор Марсенић, академски сликар и Небојша Цвејић, историчар, једногласно је изабрао рад архитекте Бојана Алимпића.
С обзиром да не постоје тачни подаци о броју страдалих, њихова имена нису остала забележена у историјским списима, симбол њиховог страдања би, према Алимпићевим речима, требало да садржи нешто метафизичко.
- Квадратна плоча са оквиром на којој отисак оставља сто тачака, пропорција је уништења осмишљена од стране окупатора - стотину стрељаних недужних цивила за једног убијеног нацистичког војника. Први ниво разумевања симбола отвора су рупе од метака настале приликом стрељања. Међутим сама форма није очекивани распоред правилно постављених отвора у матрици 10џ10. Отисак је проистекао из физичког феномена дифракције светлости приликом проласка кроз дифракциону решетку. Чинилац светлости, фотон, приликом проласка кроз отвор решетке, нема предодређено место на којем ће се пројектовати. Дефинисано начелима квантне физике, претпоставља се где ће се највероватније наћи. Веза између проласка светлости кроз решетке, мотива стрељања и ослобођења које је уследило је метафизичка. Главни мотив симбола је светлост, као метафора слободе, наде и вере у будућност, изјавио је Алимпић.
Жртвовање недужног цивилног становништва није постигао ефекат испланиран у мрачним једначинама окупатора, већ је дао мотив преживелима да се боре и изборе за слободу. Пројекат „Култура сећања“, која представља процес помирења и исказивање захвалности нашим прецима, „ да нас у смрти не забораве“, као што смо ми, за живота, умели да заборавимо њих.
Пројекат „Култура сећања“ није завршен. У наредном периоду би требало наставити истраживање у вези са прецизирањем места страдања и имена жртава
Александра Саватић, архитекта
Места страдања су мапирана, а пронађено је и најадекватније идејно решење које ће представљати симбол на местима стратишта у Шапцу. Жири у саставу: Надежда Укропина-Пантелић, историчар уметности, Зорица Шимић, дипломирани инжењер архитектуре, Ђорђе Зечевић, академски вајар, Игор Марсенић, академски сликар и Небојша Цвејић, историчар, једногласно је изабрао рад архитекте Бојана Алимпића.
С обзиром да не постоје тачни подаци о броју страдалих, њихова имена нису остала забележена у историјским списима, симбол њиховог страдања би, према Алимпићевим речима, требало да садржи нешто метафизичко.
- Квадратна плоча са оквиром на којој отисак оставља сто тачака, пропорција је уништења осмишљена од стране окупатора - стотину стрељаних недужних цивила за једног убијеног нацистичког војника. Први ниво разумевања симбола отвора су рупе од метака настале приликом стрељања. Међутим сама форма није очекивани распоред правилно постављених отвора у матрици 10џ10. Отисак је проистекао из физичког феномена дифракције светлости приликом проласка кроз дифракциону решетку. Чинилац светлости, фотон, приликом проласка кроз отвор решетке, нема предодређено место на којем ће се пројектовати. Дефинисано начелима квантне физике, претпоставља се где ће се највероватније наћи. Веза између проласка светлости кроз решетке, мотива стрељања и ослобођења које је уследило је метафизичка. Главни мотив симбола је светлост, као метафора слободе, наде и вере у будућност, изјавио је Алимпић.
Жртвовање недужног цивилног становништва није постигао ефекат испланиран у мрачним једначинама окупатора, већ је дао мотив преживелима да се боре и изборе за слободу. Пројекат „Култура сећања“, која представља процес помирења и исказивање захвалности нашим прецима, „ да нас у смрти не забораве“, као што смо ми, за живота, умели да заборавимо њих.
Пројекат „Култура сећања“ није завршен. У наредном периоду би требало наставити истраживање у вези са прецизирањем места страдања и имена жртава
Александра Саватић, архитекта
Мирјана Филиповић
Најновији број
25. април 2024.
