НАЈСТАРИЈИ ЖИВИ КОШАРКАШ
Прича о проф. др Александру Керковићу Цалету, који је живео и радио у Шапцу као професор физичке културе од 1951. до 1955. године. Донео је прву кошаркашку лопту у Шабац, организовао кошаркашке и одбојкашке утакмице и тениске мечеве. Најстарији је живи кошаркаш Србије
Недавно је у Нишу објављена књига о раду професора Александра Керковића и организовању спортског живота у неколиким градовима Србије. Износимо текст који је написао проф. др Ђорђе Н. Лопичић, један од његових ученика физичке културе у Вишој мешовитој гимназију у Шапцу, који је нашао место у поменутој књизи.
Оснивање КК “Партизан“ у Шапцу
Александар Керковић Цале је рођен 2. маја 1922. у Краљеву. После завршеног Државног института за физичку културу, дошао је у Шабац у јесен 1951. године, где је постављен на место професора физичког васпитања у Вишој мешовитој гимназији у Шапцу, на коме је остао четири године, када је отишао у Ниш на Факултет за физичку културу.
Већ почетком 1952. године, професор Александар Керковић је запазио да међу ученицима Гимназије има много талентованих младића за разне спортове. Прво се оријентисао на кошарку, јер до тада кошарка у Шапцу није постојала. Направио је избор ученика из Гимназије за које је сматрао да имају физичке предиспозиције за ову спортску област.
У згради тадашње „Соколане“, у улици Милоша Обилића у Шапцу, постојао је Савез за телесно васпитање „Партизан“ где се, углавном, тренирала и вежбала гимнастика у сали и атлетика у дворишту Соколане. Атлетика се састојала у скоковима увис, удаљ, троскоку и скоку са мотком. Трчање се није тренирало, нити су се одржавала такмичења у трчању, јер у Шапцу није постојала атлетска стаза, па се све сводило на одржавање трчања на кросовима у пролеће, лето и јесен на теренима Летњиковца или на Хиподрому. Највећи број спортиста које је окупљао СТВ „Партизан“ било је из Гимназије, а мањи део из осталих средњих школа које су тада постојале у Шапцу.
Почетком 1952. године, званично је основан Кошаркашки клуб под називом „Партизан“, јер СТВ „Партизан“ је имао просторије, салу у згради „Соколане“ као и пространо двориште које се могло искористити за игралиште за кошарку, одбојку и тенис.
Неуморни професор Керковић
Под руководством Александра Керковића Цалета, веома брзо је направљен кошаркашки терен са подлогом од шљаке, и кошевима. Убрзо су направљени и одбојкашки и тениски терени, као и мали терен за атлетику. То је био простор за скок увис, скок удаљ, скок са мотком и троскок. Нешто касније направљене су и поред одбојкашког терена и дрвене трибине, које су могле да приме стотинак гледалаца. У згради „Соколане“ су постојале свлачионице за играче, као и магацин за спортске реквизите.
Сви ови спортски терени у дворишту „Соколане“ рађени су добровољним радом омладинаца из гимназије и других средњих школа у Шапцу, по плану и пројекту, под руководством Александра Керковића Цалета. Градска власт, као и пар предузећа (Предузеће „Будућност“ је направило кошеве) дали су пуну подршку изградњи ових спортских терена као и гарнизон Југословенске народне армије у Шапцу.
Било је нас тридесетак ученика који смо били чланови кошаркашког клуба СТВ „Партизан“. Александар Керковић Цале био је први тренер и организатор свих активности везаних за кошарку укључујући и утакмице. Пети, шести, седми и осми разреди Гимназије, сачињавали су кошаркашки тим, који је стално међусобно играо утакмице. После неколико утакмица, професор Керковић је одабрао двадесетак играча, који су постали чланови кошаркашког тима СТВ „Партизан“ из Шапца. Пошто је тај тим кренуо од почетка, сви су били у категорији јуниора. Прве утакмице игране су на локалном нивоу а касније и на републичким такмичењима.
Највећи проблем за кошаркашки тим био је недостатак спортске опреме, пре свега кошаркашких патика, тако да су играчи тренирали боси. Кошаркашке патике се нису могле купити у спортским радњама, пошто их није било у продаји. Сналазили смо се, набављали смо плитке, тениске патике, које нису биле погодне за кошарку, због честих скокова и доскока и опасности да се повреди ножни зглоб. Александар Керковић Цале је из Кошаркашког савеза Србије набављао кошаркашке лопте и дресове, који су у то време били реткост. На шљаци су се кошаркашке лопте и патике брзо хабале, тако да је наш Цале, увек на време, доносио нове из Београда.
Прилика је да се сада, после више од шездесет две године, наведу играчи који су тренирали и играли у Кошаркашком клубу СТВ „Партизан“ из Шапца, са могућношћу да сам, можда, неког изоставио: Милорад В. Павловић (капитен), Бранимир Ђ. Стефановић, Драгољуб В. Савчић, Гаврило В. Павловић, Душан Дурмић, Слободан М. Јовановић, Раде Д. Поповић, Славољуб Ђ. Николић, Марко М. Поповић, Љубомир Ж. Поповић, Ђорђе Н. Лопичић, Небојша Ж. Милинковић, Душан В. Маричић, Србољуб Ђ. Николић, Иван Б. Мијић, Миодраг М. Поповић, Слободан Ж. Милинковић, Радиша С. Недељковић, Јован М. Василић, Стеван Н. Маринковић, Љубомир Батко Милошевић, Угљеша П. Ваштаковић, Александар Ђурковић, Милан С. Марковић, Бранинир В. Поповић, Константин Б. Межински, Властимир В. Бујишић, Душан Ђукановић и Мирослав Петровић Паће.
Наведени играчи кошаркашког клуба СТВ „Партизан“ из Шапца су били одлични ученици у Гимназији, сви су завршили факултете и постали познати у својим струкама.
Александар Керковић Цале организовао је и неколико пријатељских кошаркашких утакмица у Шапцу са јуниорским тимовима: „Металац“ из Ваљева, „Партизан“ из Београда и „Железничар“ из Београда, тако да су то биле и прве кошаркашке утакмице у Шапцу. Поред тога, СТВ „Партизан“ је играо пријатељске утакмице у Београду, Ваљеву, Лозници, Чачку, Зајечару и Сплиту.
Први успеси
Свакако да је врхунац такмичарског успеха кошаркашког клуба СТВ „Партизан“ из Шапца освајање првог места за јуниоре у ужој Србији 1954. године, као и освајање другог места на првенству Србије за јуниоре у Београду 1955. године, што је био заиста велики успех за један веома млади тим који није имао никакву традицију, ни затворену салу за игру преко зиме ни финансијска средства. За све ове успехе најзаслужнији је био Александар Керковић Цале, пре свега као организатор и тренер. Тек после десетак и више година, кошарка у Шапцу достигла је веома запажене резултате као члан Прве лиге.
Поред рада на организовању кошарке у Шапцу Александар Керковић Цале је организовао и први одбојкашки и тениски клуб. Цале је имао тениски рекет, а једини који је у то време имао тениски рекет у Шапцу, био је фудбалер „Мачве“ и касније „Партизана“ Димитрије Диша Стефановић, па су њих двојица често играли тенис, који је увек пратило много посматрача.
Наглашавам да је поред Александра Керковића Цалета велики допринос развитку спорта у Шапцу, нарочито за женску одбојку и кошарку, пружила и његова супруга Бисенија Керковић Биса, која је била професор физичке културе за жене у Шапцу од 1951.-1955. године.
“Сматрам, а то је мишљење и осталих Цалетових ученика, да би требало званично, од стране града Шапца, обележити почетак кошаркашког живота у Шапцу, чију заслугу има наш професор, Александар Керковић. Требало би му доделити једну плакету захвалницу за пионирски допринос развитку кошарке и одбојке у Шапцу, што би допринело и додатној афирмацији града Шапца, као једног од водећих градова Србије“.
(Проф. др Ђорђе Лопичић)
Недавно је у Нишу објављена књига о раду професора Александра Керковића и организовању спортског живота у неколиким градовима Србије. Износимо текст који је написао проф. др Ђорђе Н. Лопичић, један од његових ученика физичке културе у Вишој мешовитој гимназију у Шапцу, који је нашао место у поменутој књизи.
Оснивање КК “Партизан“ у Шапцу
Александар Керковић Цале је рођен 2. маја 1922. у Краљеву. После завршеног Државног института за физичку културу, дошао је у Шабац у јесен 1951. године, где је постављен на место професора физичког васпитања у Вишој мешовитој гимназији у Шапцу, на коме је остао четири године, када је отишао у Ниш на Факултет за физичку културу.
Већ почетком 1952. године, професор Александар Керковић је запазио да међу ученицима Гимназије има много талентованих младића за разне спортове. Прво се оријентисао на кошарку, јер до тада кошарка у Шапцу није постојала. Направио је избор ученика из Гимназије за које је сматрао да имају физичке предиспозиције за ову спортску област.
У згради тадашње „Соколане“, у улици Милоша Обилића у Шапцу, постојао је Савез за телесно васпитање „Партизан“ где се, углавном, тренирала и вежбала гимнастика у сали и атлетика у дворишту Соколане. Атлетика се састојала у скоковима увис, удаљ, троскоку и скоку са мотком. Трчање се није тренирало, нити су се одржавала такмичења у трчању, јер у Шапцу није постојала атлетска стаза, па се све сводило на одржавање трчања на кросовима у пролеће, лето и јесен на теренима Летњиковца или на Хиподрому. Највећи број спортиста које је окупљао СТВ „Партизан“ било је из Гимназије, а мањи део из осталих средњих школа које су тада постојале у Шапцу.
Почетком 1952. године, званично је основан Кошаркашки клуб под називом „Партизан“, јер СТВ „Партизан“ је имао просторије, салу у згради „Соколане“ као и пространо двориште које се могло искористити за игралиште за кошарку, одбојку и тенис.
Неуморни професор Керковић
Под руководством Александра Керковића Цалета, веома брзо је направљен кошаркашки терен са подлогом од шљаке, и кошевима. Убрзо су направљени и одбојкашки и тениски терени, као и мали терен за атлетику. То је био простор за скок увис, скок удаљ, скок са мотком и троскок. Нешто касније направљене су и поред одбојкашког терена и дрвене трибине, које су могле да приме стотинак гледалаца. У згради „Соколане“ су постојале свлачионице за играче, као и магацин за спортске реквизите.
Сви ови спортски терени у дворишту „Соколане“ рађени су добровољним радом омладинаца из гимназије и других средњих школа у Шапцу, по плану и пројекту, под руководством Александра Керковића Цалета. Градска власт, као и пар предузећа (Предузеће „Будућност“ је направило кошеве) дали су пуну подршку изградњи ових спортских терена као и гарнизон Југословенске народне армије у Шапцу.
Било је нас тридесетак ученика који смо били чланови кошаркашког клуба СТВ „Партизан“. Александар Керковић Цале био је први тренер и организатор свих активности везаних за кошарку укључујући и утакмице. Пети, шести, седми и осми разреди Гимназије, сачињавали су кошаркашки тим, који је стално међусобно играо утакмице. После неколико утакмица, професор Керковић је одабрао двадесетак играча, који су постали чланови кошаркашког тима СТВ „Партизан“ из Шапца. Пошто је тај тим кренуо од почетка, сви су били у категорији јуниора. Прве утакмице игране су на локалном нивоу а касније и на републичким такмичењима.
Највећи проблем за кошаркашки тим био је недостатак спортске опреме, пре свега кошаркашких патика, тако да су играчи тренирали боси. Кошаркашке патике се нису могле купити у спортским радњама, пошто их није било у продаји. Сналазили смо се, набављали смо плитке, тениске патике, које нису биле погодне за кошарку, због честих скокова и доскока и опасности да се повреди ножни зглоб. Александар Керковић Цале је из Кошаркашког савеза Србије набављао кошаркашке лопте и дресове, који су у то време били реткост. На шљаци су се кошаркашке лопте и патике брзо хабале, тако да је наш Цале, увек на време, доносио нове из Београда.
Прилика је да се сада, после више од шездесет две године, наведу играчи који су тренирали и играли у Кошаркашком клубу СТВ „Партизан“ из Шапца, са могућношћу да сам, можда, неког изоставио: Милорад В. Павловић (капитен), Бранимир Ђ. Стефановић, Драгољуб В. Савчић, Гаврило В. Павловић, Душан Дурмић, Слободан М. Јовановић, Раде Д. Поповић, Славољуб Ђ. Николић, Марко М. Поповић, Љубомир Ж. Поповић, Ђорђе Н. Лопичић, Небојша Ж. Милинковић, Душан В. Маричић, Србољуб Ђ. Николић, Иван Б. Мијић, Миодраг М. Поповић, Слободан Ж. Милинковић, Радиша С. Недељковић, Јован М. Василић, Стеван Н. Маринковић, Љубомир Батко Милошевић, Угљеша П. Ваштаковић, Александар Ђурковић, Милан С. Марковић, Бранинир В. Поповић, Константин Б. Межински, Властимир В. Бујишић, Душан Ђукановић и Мирослав Петровић Паће.
Наведени играчи кошаркашког клуба СТВ „Партизан“ из Шапца су били одлични ученици у Гимназији, сви су завршили факултете и постали познати у својим струкама.
Александар Керковић Цале организовао је и неколико пријатељских кошаркашких утакмица у Шапцу са јуниорским тимовима: „Металац“ из Ваљева, „Партизан“ из Београда и „Железничар“ из Београда, тако да су то биле и прве кошаркашке утакмице у Шапцу. Поред тога, СТВ „Партизан“ је играо пријатељске утакмице у Београду, Ваљеву, Лозници, Чачку, Зајечару и Сплиту.
Први успеси
Свакако да је врхунац такмичарског успеха кошаркашког клуба СТВ „Партизан“ из Шапца освајање првог места за јуниоре у ужој Србији 1954. године, као и освајање другог места на првенству Србије за јуниоре у Београду 1955. године, што је био заиста велики успех за један веома млади тим који није имао никакву традицију, ни затворену салу за игру преко зиме ни финансијска средства. За све ове успехе најзаслужнији је био Александар Керковић Цале, пре свега као организатор и тренер. Тек после десетак и више година, кошарка у Шапцу достигла је веома запажене резултате као члан Прве лиге.
Поред рада на организовању кошарке у Шапцу Александар Керковић Цале је организовао и први одбојкашки и тениски клуб. Цале је имао тениски рекет, а једини који је у то време имао тениски рекет у Шапцу, био је фудбалер „Мачве“ и касније „Партизана“ Димитрије Диша Стефановић, па су њих двојица често играли тенис, који је увек пратило много посматрача.
Наглашавам да је поред Александра Керковића Цалета велики допринос развитку спорта у Шапцу, нарочито за женску одбојку и кошарку, пружила и његова супруга Бисенија Керковић Биса, која је била професор физичке културе за жене у Шапцу од 1951.-1955. године.
“Сматрам, а то је мишљење и осталих Цалетових ученика, да би требало званично, од стране града Шапца, обележити почетак кошаркашког живота у Шапцу, чију заслугу има наш професор, Александар Керковић. Требало би му доделити једну плакету захвалницу за пионирски допринос развитку кошарке и одбојке у Шапцу, што би допринело и додатној афирмацији града Шапца, као једног од водећих градова Србије“.
(Проф. др Ђорђе Лопичић)
Приредила: М. Филиповић
Најновији број
25. април 2024.
