ОД ДРАГИЊА ДО СРЕМСКОГ ФРОНТА

У улици Сремској број 28, 93. лето живи Љубомир Марковић легендарни чика Љуба. Из приче која следи тече потврда да се сада премало по њему ради а превише кука јер било је страшно од седме године живота када је у родном Драгињу до рада у трговини у дане рата и логорског искуства. У Коцељеви код Драгише Пурића 1937. године када је изучио вели много а потом радио у Крнићу.
Остаје период и рада шегртског и трговачког у Поп Лукиној улици код Драгана Марковића. Ратна епопеја је водила у логор и марш од Шапца до Јарка у трку и повратак где је избегао и стрељање. Био је и у Обреновцу 1942. године па у Борском руднику где је био и ложач.
Сремски фронт је тешка рана која је остала до данашњих дана. Болна су сећања али време све брише. Потом од 1947. године ради у „Нами“ у старој робној кући па потом у Поцерини да би га пут водио у Београд и пензионерске дане.
У породици преживљава драму смрћу ћерке докторке Љиљане Мајсторовић, а потом и супруге Данице па сада сам живи уз помоћ рођака супруге, тачније Илије и Драгице који му помажу.
- Ту је и породица Симић Марија, Немања, Снежана и Стева који су ми као род најрођенији и са њима проводим прелепе тренутке као и са најбољим другом Светомиром Павић. Наше дружење уз шах и беседу о старим временима траје пола века, присећа се чика Љуба.
За крај оставља причу о љубави ка селу и гајењу од воћа до бикова и тако редом. Времешна старина плени ведрином и живахношћу у дому у којем је каже увек било ђака а сада ето само уз пар пријатеља и родбине како вели гази године које су на дохват века богатог живота.
Од Драгиња до Сремског фронта и бројних богатих прича, сећа се уз обиље фотографија чика Љуба у сеновитој Сремској улици.