ЗДРАВЉЕ ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ

Траварство је један од најстаријих начина лечења који су развили сви народи, користећи биљке доступне поднебљу на ком су живели. Фитотерапија подразумева употребу лековитог биља од ког се праве чајеви, тинктуре, екстракти, понекад купке, креме и уља. Обично се преноси са колена на колено.
Љубица Обрадовић је рођена у Херцеговини, у селу Јасочу, покрај Мостара. Иако њена старија сестра тврди да је мајка родила у збегу, 1943. године, Љубица радије верује званичним документима према којима овај свет угледала две године раније. У Србију, у Козјак поред лозничке Лешнице, дошла је у госте, крајем шездесетих година и остала до данас.
- Кад би Бог поново себи правио кућу, направио би је у мом Јасочу. Никада се нисам навикла на живот овде, веровала сам да ћу се вратити у свој родни крај. Све сам то пренела ових деценија, али, од кад ми је муж умро, мој живот је некако стао, нема више радости у мени као некада. Да сам знала да ће тако бити, вратила бих се ја у моју Херцеговину, имам тамо много фамилије, али ме је његова смрт преварила. Сад одем два пута годишње, по биљке. Тамо је другачије поднебље, сунце јаче греје...
Познавање трава и њихово комбиновање, бака Љубица је научила од своје мајке, а у њихову лековитост, потпуно се уверила када се разболела као девојчица од једанаест година.
- Имала сам рану на нози која се загнојила и мајка ме је одвела у болницу. Тамо су хтели да ми одсеку ногу, поцрнела је била до колена, ухватила је гангрена, али, мајка није дозволила. Вратила ме је кући, набрала неких трава и ставила на ногу. После неколико дана, рана је почела да се затвара, лечење је трајало око три месеца. После тога сам прикупљала траве за мајку, добро памтила све што ми је говорила, а касније сам и сама надограђивала знање. Увек прво испробам на себи нешто ново што направим, па тек онда дајем пацијентима.
Они који верују у лековитост херцеговачких биљака, најчешће долазе због упале синуса.
- Углавном су три терапије потребне за синусе, некима и мање, зависи од јачине упале. Уз помоћ мојих трава, лечим бронхитис и штитну жлезду, хемороиде, полипе, ћелавост, регулишем притисак... Правим вендоксин-лозове капи за циркулацију, крему против флека, ожиљака и бора. Нико се још није пожалио да му није помогло. Неки дођу кад све прође, врате се да ми захвале, а мени буде мило...
Живот, и поред губитка вољеног супруга, са којим је провела 44 године, има смисла у помагању другима, у деци, унуцима и праунуцима. Ових дана завршава књигу „Херцеговачке траве“, а пише и своју биографију, јер је, како каже, „завршила три животна факултета“.
Са бака Љубицом, топлој и стаменој Херцеговки, и сам разговор је лековит. За читаоце „Гласа Подриња“ поручује да је најважније да се воле и поштују једни друге.