„ДИСТОРЗИЈЕ“ СТЕФАНА ПЕТРОВИЋА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ
ВИЗУЕЛНИ ДНЕВНИЧКИ ЗАПИСИ
Посетиоци Галерије Културног центра прошлог уторка, 10. фебруара, присуствовали су несвакидашњем перформансу младог шабачког уметника Стефана Петровића. Студент на Новој академији уметности у Београду изложбом дигиталних цртежа и фотографија показао је свој лежеран, необавезан и спонтан приступ уметности која на први поглед изгледа сачињена од низа рефлексија, фрагмената и покушаја, недовршених и недоречених пројеката најразличитијих облика и садржаја. Са друге стране, пажљивим посматрањем, могли су се препознати одређени радови који припадају истом медијском и тематском кругу попут акварела, фотографије и дигиталних цртежа.
- У духу сада већ старог модернистичког исказа да свако може стварати уметност али да само уметност може стварати неуметност, ови радови Стефана Петровића као да су омаж једној таквој оријентацији и поетици. Када је почео да црта на рачунару 2012. године није имао никакву амбицију или концепт. Једноставно је, по сопственим речима, желео да пренесе емоцију, одређени утисак, стање или ситуацију у којој се тренутно налазио. После нешто више од две године необавезне и стихијске продукције, настала је серија потпуно апстрактних, артефицијалних дигиталних радова, као нека врста визуелног дневника аутора. Цртани мишем, брзо, слободно, остављени у сировом стању, ови радови представљају својеврсну мапу психичких стања, али указују и на кретања ауторове енергије током процеса рада ““ рекао је историчар уметности Филип Ковачевић.
Сам поступак настајања ових надасве необичних радова младог уметника имала је прилику да види и шира шабачка јавност. У стваралачкој атмосфери, компјутерски миш вођен уметниковом руком, која је само представљала повезивачку нит између ауторових тренутних мисли, осећања и расположења, дигитални цртеж уз електронски звук добио је свој коначни облик. Одсуство строге дефиниције, облика, присутно на одабраним изложеним фотографијама, дало је утисак „лоших“ фотографија што је и била намера.
- Сви моји радови који су овде изложени настали су у периоду пре прошлогодишњих мајских поплава. Критичари описују мој рад у садашњем тренутку као превише тежак, мрачан, замерајући ми што се смањила та ватра коју сам имао кад сам тек почео да се бавим уметношћу. Оптимизам је ту, долази боље време ““ поручује Петровић.
Негујући мултимедијални израз у свом стваралаштву Петровић се већ четрнаест година бави перформансом. Намера му је да са дигиталних цртежа пређе на дигитално сликарство. Друга самостална изложба показала је да управо у том уметничком простору „присуства и одсуства“ одређених облика поетика Стефана Петровића има могућности за даљи озбиљан истраживачки рад.
- У духу сада већ старог модернистичког исказа да свако може стварати уметност али да само уметност може стварати неуметност, ови радови Стефана Петровића као да су омаж једној таквој оријентацији и поетици. Када је почео да црта на рачунару 2012. године није имао никакву амбицију или концепт. Једноставно је, по сопственим речима, желео да пренесе емоцију, одређени утисак, стање или ситуацију у којој се тренутно налазио. После нешто више од две године необавезне и стихијске продукције, настала је серија потпуно апстрактних, артефицијалних дигиталних радова, као нека врста визуелног дневника аутора. Цртани мишем, брзо, слободно, остављени у сировом стању, ови радови представљају својеврсну мапу психичких стања, али указују и на кретања ауторове енергије током процеса рада ““ рекао је историчар уметности Филип Ковачевић.
Сам поступак настајања ових надасве необичних радова младог уметника имала је прилику да види и шира шабачка јавност. У стваралачкој атмосфери, компјутерски миш вођен уметниковом руком, која је само представљала повезивачку нит између ауторових тренутних мисли, осећања и расположења, дигитални цртеж уз електронски звук добио је свој коначни облик. Одсуство строге дефиниције, облика, присутно на одабраним изложеним фотографијама, дало је утисак „лоших“ фотографија што је и била намера.
- Сви моји радови који су овде изложени настали су у периоду пре прошлогодишњих мајских поплава. Критичари описују мој рад у садашњем тренутку као превише тежак, мрачан, замерајући ми што се смањила та ватра коју сам имао кад сам тек почео да се бавим уметношћу. Оптимизам је ту, долази боље време ““ поручује Петровић.
Негујући мултимедијални израз у свом стваралаштву Петровић се већ четрнаест година бави перформансом. Намера му је да са дигиталних цртежа пређе на дигитално сликарство. Друга самостална изложба показала је да управо у том уметничком простору „присуства и одсуства“ одређених облика поетика Стефана Петровића има могућности за даљи озбиљан истраживачки рад.
О. Г.
Најновији број
30. април 2025.
