МЕЧКА ВИДЕЛА СЕНКУ

И на овогодишње Сретење ми Срби обележили смо дан савремене државности. А што ли нам често делује да до тог стадијума још нисмо дошли.
Историчари су нас и овог пута подсећали да још давно кад је код нас у Србији стваран први Устав, пола Европе није имало тако нешто. Па то не треба да причају нама, ми то, вероватно, знамо. А можда и не.
Е, а ми смо то историјско подсећање, а садашњи празник, искористили, разуме се, да не радимо. Тако се више памти. Традиција. Па још кад је и продужени викенд, и хај.
По предању ако на Сретење мечка изађе из пећине и види своју сенку, вратиће се у зимовник а зима ће потрајати још пет, шест недеља. Предање додуше не вели шта се дешава са оним силним нашим међедима који ленствују и лети и зими и нико им на сенку не сме стати.
Ових дана када се за некадашњу шабачку хемијску па још и индустрију “Зорку“, каже “Оно наше што некада бејаше“, Шапчани се са сетом сећају тих дана и година када се из њених оџака димило а по граду кашљало. Ех, веле, да нам је да се опет накашљемо. Продисали би.
И овог пролећа српски представници ће учествовати на некада чувеној “Песми Евровизије“. Само сада треба имати у виду да Срби нису толико ружни ни унакарађени да тамо буду међу запаженијим учесницима.