АСФАЛТИРАЊЕ СТАЗА У ПАРКОВИМА

Убрзани развој савремених градова и стални недостатак простора за њихово ширење, учинили су да најужа градска језгра постану гомиле бетона, челика и асфалта. Високе зграде које заклањају плаветнило неба, и сунце, и тесне улице са асфалтираним коловозима и тротоарима, све више намећу потребу за приснијим додиром са природом, а зеленило постаје све значајније у људском животу. Због тога су се, задњих деценија, променила схватања о парковима и зеленилу у граду.
Савремени парк је функционално вишенаменски и мора имати своју естетски и рекреативну функцију. За задовољење естетских својстава паркови садрже стабла различитог дрвећа, жбуње и цвеће. Али све ово имају и шуме. Оно по чему се паркови разликују од шума је да су паркови уређени, да су доступни за различите посетиоце и да се као такви се могу користити за шетњу, седење, рекреацију, одмарање и игру. За обезбеђење ових функција у парковима се изграђују путеви и стазе.
Шетајући шабачким парковима тражили смо елементе који их битно разликују од шума и запитали смо се имају ли они стазе? Некада су их имали, али су године учиниле своје. То се јасно види по деформисаним површинама и издробљеним остацима асфалта на њима. Најгора ситуација је у Великом парку. Готово да нема стазе на којој не недостају велике површине асфалта. Тако формиране рупе се, и при најмањим падавинама, напуне водом, па се мора ићи кроз њих или се морају обилазити кроз траву. На многим стазама је асфалт деформисан механичким деловањем корења које се пружа испод стаза. У друга два парка, код Соколане и у Масариковој улици, стазе су рађене од крупне фракције бито-шљунка. Механичким деловањем и под утицајем мраза, камен из површинског слоја асфалта је испао, стазе су остале неравне, с тим што се у парку у Масариковој улици већ појавио и већи број рупа.
Овакве стазе, у сва три парка, су неподесне за вожњу беба у колицима (пробали смо), готово да је немогућа вожња дечјих бицикала са малим помоћним точкићима (пробали смо и то), код покушаја џогирања је готово загарантовано ишчашење зглоба (и то смо пробали), потпуно је немогућа вожња на скејтовима и ролерима (то нисмо смели ни да пробамо), а ни ходање по њима, нарочито старим лицима, није баш пријатно.
Уколико се и даље настави са занемаривањем овог проблема, ускоро ћемо градске паркове моћи да преименујемо у градске шуме. Како се то ипак не би десило, Грађанска иницијатива КОРАК тражи од градских власти да се поново асфалтирају стазе у градским парковима, али овај пут асфалт-бетоном, чиме би се грађанима вратили њихови паркови.