ПРОИЗВОЂАЧИ МЛЕКА У ПРОБЛЕМУ
УБИШЕ ИХ РУБЉА, СТАНДАРД И УВОЗ
Удружење произвођача млека Мачванског округа и Дирекција за пољопривреднике одржали су прошле среде конференцију за медије на којој су апеловали на Државу да помогне овој грани пољопривреде. Тренутно се у Србији произведе 200.000 литара млека вишка дневно. Због тога ће први на удару бити мали произвођачи, а поједине млекаре већ су престале да откупљују млеко од оних који предају мање од 20 литара дневно.
- Србија у овом моменту плива у млеку, то је констатација свих млекара. Више је разлога због чега се стварају толики вишкови. Један од разлога је пад рубље у Русији и проблеми са извозом, а други пад куповне моћи потрошача. Узрок треба тражити и у увозу млека и млечних производа из ЕУ и тај притисак се наставља. Највеће проблеме ћемо имати у априлу и мају када се производња млека увећава због пуштања крава на испашу, поготову у Војводини, објашњава Горан Васић, председник Управног одбора Удружења.
Слободан Илић, произвођач говеда, истакао је да се на селу живи од крава. Навео је да ситна производња чини готово 50 одсто укупне. Сматра да би решење било у томе када би се произвођачи сакупили, јер би тада постали изузетно јаки.
- Од једном не ваља млеко испод 20 литара дневне производње. Сви се трудимо да произведемо што масније и квалитетније млеко, а у продавницама имамо производе са 0 одсто млечне масти, каже Илић и додаје да је Држава још пре неколико година почела са оваквом политиком.
Директор Дирекције за пољопривреду Владимир Шпегар је рекао да ако се овакав однос према произвођачима настави постоје најаве неких од њих да ће одустати од производње млека. Сматра да би то била катастрофа за овај крај. Шпегар је навео да млекаре као разлог искључења малих произвођача наводе лошу хигијену млека и микробиологију. Због тога апелује на произвођаче да не дозволе себи да производе млеко лошег квалитета.
Горан Васић наводи да морају да се такмиче са Европом, што не могу количином, али би требало да могу квалитетом. Каже да је проблем у недовољној едукацији.
- Млекаре нису уложиле довољно труда. Млеко са подручја Посавотамнаве, Поцерине и Мачве је по својој хранљивој вредности најбоље у Србији. Недостају услови на фармама да тако стерилно дође до млекаре. Људи раде у тешким условима, помоћу штапа и канапа. Имамо жељу и вољу. Млекаре то не препознају, немају стратегију ни визију будућег деловања, каже Васић.
Шпегар мисли да би Држава могла да помогне тако што би откупила млеко, претворила га у млеко у праху које би ставила у робне резерве и интервенише када буде неопходно.
На конференцији је речено да млекаре покушавају да послују рентабилно и не знају шта их чека са укидањем увозних квота и колики ће бити прилив млека и млечних производа.
- Србија у овом моменту плива у млеку, то је констатација свих млекара. Више је разлога због чега се стварају толики вишкови. Један од разлога је пад рубље у Русији и проблеми са извозом, а други пад куповне моћи потрошача. Узрок треба тражити и у увозу млека и млечних производа из ЕУ и тај притисак се наставља. Највеће проблеме ћемо имати у априлу и мају када се производња млека увећава због пуштања крава на испашу, поготову у Војводини, објашњава Горан Васић, председник Управног одбора Удружења.
Слободан Илић, произвођач говеда, истакао је да се на селу живи од крава. Навео је да ситна производња чини готово 50 одсто укупне. Сматра да би решење било у томе када би се произвођачи сакупили, јер би тада постали изузетно јаки.
- Од једном не ваља млеко испод 20 литара дневне производње. Сви се трудимо да произведемо што масније и квалитетније млеко, а у продавницама имамо производе са 0 одсто млечне масти, каже Илић и додаје да је Држава још пре неколико година почела са оваквом политиком.
Директор Дирекције за пољопривреду Владимир Шпегар је рекао да ако се овакав однос према произвођачима настави постоје најаве неких од њих да ће одустати од производње млека. Сматра да би то била катастрофа за овај крај. Шпегар је навео да млекаре као разлог искључења малих произвођача наводе лошу хигијену млека и микробиологију. Због тога апелује на произвођаче да не дозволе себи да производе млеко лошег квалитета.
Горан Васић наводи да морају да се такмиче са Европом, што не могу количином, али би требало да могу квалитетом. Каже да је проблем у недовољној едукацији.
- Млекаре нису уложиле довољно труда. Млеко са подручја Посавотамнаве, Поцерине и Мачве је по својој хранљивој вредности најбоље у Србији. Недостају услови на фармама да тако стерилно дође до млекаре. Људи раде у тешким условима, помоћу штапа и канапа. Имамо жељу и вољу. Млекаре то не препознају, немају стратегију ни визију будућег деловања, каже Васић.
Шпегар мисли да би Држава могла да помогне тако што би откупила млеко, претворила га у млеко у праху које би ставила у робне резерве и интервенише када буде неопходно.
На конференцији је речено да млекаре покушавају да послују рентабилно и не знају шта их чека са укидањем увозних квота и колики ће бити прилив млека и млечних производа.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
