МАШИНАЦ ПЕСНИЧКЕ ДУШЕ

Срђана Ђурића, ученика смера машински техничар за компјутерско конструисање Техничке школе Шабац, од вршњака издваја страст према писању. Странице свески испуњене су стиховима за које материјал црпи из себе самог али и околине. Највише пише о љубави, а то је само по себи најближе његовим тинејџерским сновима, надањима, али и лепоти одрастања.
- Љубав према српском језику а посебно према писању створила се сама од себе. Све зависи од тренутка. Када немам мотивације не могу да пишем колико год се трудио, али када дође спреман сам створити ремек дело. У тренутку нешто кликне и стихови сами крену. Када сам, нпр. тужан или погледам неки тужан филм, стихови просто излете и остану забележени на папиру ““ каже Срђан.
Веома самокритичан по питању сваког стиха када крене да пише ту није крај. Немало пута долази до преправљања и побољшавања првобитне песничке мисли све док њен млади аутор не буде задовољан.
- Идеје ми дођу неочекивано и на часовима стручних предмета. Немам проблема са професорима ако кренем да записујем. Разумеју ме ““ додаје уз осмех.
Подршку у свом настојању да поезији придонесе на најбољи могући начин свесрдно му пружа проф. српског језика и књижевности Мирјана Јевтић која за свог ученика има само речи хвале. А и зашто не би када је мало оних који у данашње време крену трновитим стазама песника и уметности уопште.
- Планирам да издам збирку песама, прича. Почео сам да пишем роман. На то ме је подстакао роман Николаса Спаркса „Бележница“. Иначе, познат је по романима у којима се бави темама као што су хришћанство, љубав, трагедија и судбина. Много ми се свидео његов начин писања и сам роман који сам прочитао више пута. Никад ми није досадан.
По ономе како је описао у ком правцу ће ићи радња и ликови романа очито је да симболизам има одређену улогу у његовом стварању.
- Волим симболизам као правац. Од наших песника највише волим Јована Јовановића Змаја. Волим доста да читам.
Иако још није размишљао где ће се уписати после средње школе једно је сигурно. Поезија и писање су му на првом месту.
- Писање је за мене једноставно љубав. Љубав према песми, поезији, прози. Сви они који воле да пишу не требају тога да се стиде. Једноставно треба да искажу своје емоције и ставе их на папир ““ поручује Срђан.
САН
Зашто ме гледаш
тим сјајним очима?
Сањам те ноћима,
а ти ми се не даш
само ме гледаш...
И смешиш се...

Душу ми кида, разара,
жеља да имам те
за себе само,
да моја будеш и ничија више...

Знам, да само сан је то,
што будним очима сним,
да никад моја бити нећеш
и то боли ме дубоко.

И болеће још дуго, дуго...
Затим ће бол престати,
снага нестати,
туга умрети,
а ти ћеш и даље нечија бити.

Заборавићеш ме,
и ја ћу заборавити да сам те
волео више од себе...

Окренућеш главу на другу страну
и нестати у бескрају.