СТАРАЋЕМО СЕ

Ако је и од природе, доста је. Баба Марта се наистресала, и са неба и из земље. Ред је да сад мало и одмори. Нисмо ни прошло пролеће заборавили. Нека нас мало и природа остави на миру. Овако немирне.
Србија добила и такозвану владу у сенци. Код нас се све тако нешто дешава, по оној народној “Шором шајке а Дунавом чезе“.
Уствари, какве временске прилике владају у овом поднебљу, понеки политику морају да опште и из заклона. То јест, из сенке.
И шта сад да ради онај народ који се и онако једва сналази између осветљеног и мање светлијег животног простора. Једни ће ходати сунчаном, други хладовинијом страном улице. Па ко где стигне.
Залуђују се ови наши надриекономисти, па и они који знају да рачунају, те предлажу да се у овој земљи уведе и некаква нова категорија названа лични банкрот. Још нам само и то треба. Банкротирале поједине банке, банкротирале многе фирме, па сад да банкротирају и појединци. Е, је...
Још кажу да ће нам по том систему, дакле у случају личног банкротства, увести још и старатеље. Па ми не знамо ни шта ћемо сами са собом а камо ли да поред себе имамо и нове породичне старатеље. Стараћемо се сами.
Препуцавају се наши посланици око тога треба ли они да плаћају путарину на ауто путу или не. Једни су за плаћање, други, разуме се, против. С тим што и једни и други немају у виду да велики број становника ове земље није ни видео ауто пут а камо ли да размишља о томе треба ли да плаћа путарину или не. Код нас се истим путем иде увек у два правца. Па ко где стигне!