ТОЛИКО ОД МЕНЕ

Када ми се недавно јавила Бранка Криловић, сећање ме вратило у Дом омладине у Шапцу: црнокоса, скромна и затворена, прелепа кад се осмехне, озбиљна и посвећена када чита своје песме или приповетке. Од тих дивних давних година (1970/1/2/3....) у Клубу младих стваралаца, издвајали смо се постепено на своје нове животне стазе, остављајући трагове једни у другима : млади сликари, писци, рецитатори...По сачуваном записнику: 80 средњошколаца и неколико студената. Изложбе слика су обично отваране говорењем поезије младих песника.
Из тог дивног јата Дома омладине у Шапцу, ношена младим крилима, узлетела је и Бранка Криловић , данас угледни позоришни критичар и писац, добитник Стеријине награде, 2008 . аутор документарно ““ играног филма „Вишеград у Андрићевом делу“, уредник у Књижевним новинама “¦.Објављивала је прозу и поезију у “ Студенту“, “Видицима“, “Пољима“ , “Књижевној речи“ , „Књижевним новинама“... Аутор је збирке прича “Јутарњи акт“која ју је увела у антологију прозе. Као новинар била је сарадник “Данас“, “Спорта“, “Борбе“, “Политике“, “Нин“. Данас је сарадник у многим новинама и часописима.
На мом радном столу је Бранкина књига прозних медитација „Толико од мене“. Наслов асоцира на коначност, на крај, али ја то ни у овој књизи, ни у Бранкином стваралачком путу не препознајем.
Угледни Михајло Пантић, Бранкину књигу “Толико од мене“ између осталог, овако коментарише: „Причама Бранке Криловић које се могу читати и као „роман у изгледу“, верује се не само зато што се у њима избегавају данас широко распрострањени исповедни стереотипи, већ најпре стога што из њих проговарају чисте егзистенцијалније неподложне привидима и утехама било које врсте. Само је љубав безусловна, све остало подлеже сумњи. Осим интроспективног гласа који их приповеда, приче из књиге “Толико од мене“ обједињене су на тренутке болном, а на тренутке дискретном, духовитом субјективношћу, не дозвољавајући читаоцу предах “.