ТЕОФИЛ ПАНЧИЋ, НОВИНАР И КОЛУМНИСТА НЕДЕЉНИКА „ВРЕМЕ“, ГОСТ ТРИБИНЕ „СВЕЖ ВАЗДУХ“ РТВ ШАБАЦ
МОНТИ ПАЈТОН ВЛАДА
Напад на обудсмана Сашу Јанковића, случај са падом хеликоптера, годину дана нове Владе, политичко-друштвена ситуација биле су теме на новој трибини РТВ Шабац „Свеж ваздух“ прошлог четвртка. Ван уобичајеног термина, због одређених околности, у сали Шабачког позоришта присутни су имали прилику да чују мишљење новинара и колумнисте недељника „Време“ Теофила Панчића.
- Корен свега овога што се сада дешава са Јанковићем је јесења Парада поноса и оно што се дешавало. Циљ им је да га као личност максимално дезавуишу не би ли тако постигли да након овог мандата Јанковић буде јавно, политички, медијски, нерелевантна фигура. Неко искомпромитован, неко кога прати та сенка. Знате како су људи склони да резонују у смислу „где има дима, има и ватре“. Увек ту остаје нешто тобоже недоречено. С друге стране, прича око хеликоптера мени је значајна, пре свега, у том смислу што је најогољеније до сада показала степен неодговорности људи који воде ову земљу. Дакле, они су у стању да упропасте и нешто што је само по себи иницијално добро и племенито. Несреће се дешавају и у најбољим системима и у најбољим околностима. Али када имате ту ситуацију да оног тренутка када се та несрећа догоди одједном све постане нејасно, тајна, табу и извор огромне нервозе људи у власти од самог Вучића, Гашића, па надаље, онда не можете а да се не запитате: „А зашто је то тако?“. Онда почне да се отвара та Пандорина кутиија у којој имамо огромну количину неодговорности, олакости, некомпентенције, склоности да се према процедури односиш као према неком прљавом вешу ““ рекао је Панчић.
Човек о стварима које лично није видео закључује на основу претходног искуства што су последњи догађаји и показали.
- Имате посао са једном екипом људи која је опасна и за себе и за друге. Опасни за јавни интерес а то је оно што ми се никако не допада. Вучићу је драже да има своје послушнике по цену да то буду некомпентентни људи него да има људе који знају о чему говоре, који знају шта раде али који имају кичму и који би могли да му се супротставе. Одатле ти Гашићи, Степановића, људи који су компромитовани дубоко. Призор на Тамнави подсетио ме је на Монти Пајтона. Ми имамо Монти Пајтон владу.
По Панчићевом мишљењу опозиција ће постати мало јача страна али ништа више од тога.
- То је неминовно али ја немам ништа лепо да вам кажем поводом својих очекивања када, како. Када је ова власт формирана у лето 2012. године јавно сам проценио њен рок трајања да је испројектован на отприлике десетак година. У међувремену нисам променио мишљење. Ова врста ауторитарно популистичке власти напросто не сме да се догоди. А кад се једном догоди она се веома тешко скида. Зато свакоме ко сматра да постоји неки фундаментални проблем са тиме куда Србија иде под овом влашћу треба увек да се враћа у 2012. годину јер је она кључна. Ова власт није смела бити формирана ““ закључио је Панчић.
Нисам дошао да ширим оптимизам. Ја сам просто неко ко покушава да анализира стварност око себе. Јако бих волео да се покаже да нисам у праву, да гледам превише црне. Али ја то гледам на основу извесног исксутва са овом земљом, са политичком културом и менталитетом какви јесу код нас, са стањем политичке, медијске сцене неке укупне друштвене, интелектуалне, какве год хоћете елите. А гледам и упоређујући наше стање са стањем неких земаља у окружењу. Србија је од 2012. део ширег тренда који се може назвати антдемократским, антилибералним трендом иако он то у формалном смислу није. Формално нико не укида демократију али је, заправо, лишава сваког смисла
- Корен свега овога што се сада дешава са Јанковићем је јесења Парада поноса и оно што се дешавало. Циљ им је да га као личност максимално дезавуишу не би ли тако постигли да након овог мандата Јанковић буде јавно, политички, медијски, нерелевантна фигура. Неко искомпромитован, неко кога прати та сенка. Знате како су људи склони да резонују у смислу „где има дима, има и ватре“. Увек ту остаје нешто тобоже недоречено. С друге стране, прича око хеликоптера мени је значајна, пре свега, у том смислу што је најогољеније до сада показала степен неодговорности људи који воде ову земљу. Дакле, они су у стању да упропасте и нешто што је само по себи иницијално добро и племенито. Несреће се дешавају и у најбољим системима и у најбољим околностима. Али када имате ту ситуацију да оног тренутка када се та несрећа догоди одједном све постане нејасно, тајна, табу и извор огромне нервозе људи у власти од самог Вучића, Гашића, па надаље, онда не можете а да се не запитате: „А зашто је то тако?“. Онда почне да се отвара та Пандорина кутиија у којој имамо огромну количину неодговорности, олакости, некомпентенције, склоности да се према процедури односиш као према неком прљавом вешу ““ рекао је Панчић.
Човек о стварима које лично није видео закључује на основу претходног искуства што су последњи догађаји и показали.
- Имате посао са једном екипом људи која је опасна и за себе и за друге. Опасни за јавни интерес а то је оно што ми се никако не допада. Вучићу је драже да има своје послушнике по цену да то буду некомпентентни људи него да има људе који знају о чему говоре, који знају шта раде али који имају кичму и који би могли да му се супротставе. Одатле ти Гашићи, Степановића, људи који су компромитовани дубоко. Призор на Тамнави подсетио ме је на Монти Пајтона. Ми имамо Монти Пајтон владу.
По Панчићевом мишљењу опозиција ће постати мало јача страна али ништа више од тога.
- То је неминовно али ја немам ништа лепо да вам кажем поводом својих очекивања када, како. Када је ова власт формирана у лето 2012. године јавно сам проценио њен рок трајања да је испројектован на отприлике десетак година. У међувремену нисам променио мишљење. Ова врста ауторитарно популистичке власти напросто не сме да се догоди. А кад се једном догоди она се веома тешко скида. Зато свакоме ко сматра да постоји неки фундаментални проблем са тиме куда Србија иде под овом влашћу треба увек да се враћа у 2012. годину јер је она кључна. Ова власт није смела бити формирана ““ закључио је Панчић.
Нисам дошао да ширим оптимизам. Ја сам просто неко ко покушава да анализира стварност око себе. Јако бих волео да се покаже да нисам у праву, да гледам превише црне. Али ја то гледам на основу извесног исксутва са овом земљом, са политичком културом и менталитетом какви јесу код нас, са стањем политичке, медијске сцене неке укупне друштвене, интелектуалне, какве год хоћете елите. А гледам и упоређујући наше стање са стањем неких земаља у окружењу. Србија је од 2012. део ширег тренда који се може назвати антдемократским, антилибералним трендом иако он то у формалном смислу није. Формално нико не укида демократију али је, заправо, лишава сваког смисла
О. Г.
Најновији број
30. април 2025.
