ДРАГОСЛАВ ВАСИЉЕВИЋ, УЧЕНИК МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИХАИЛО ВУКДРАГОВИЋ“
ХАРМОНИКА ЗЛАТА ВРЕДНА
Иако нема свој лични инструмент у протеклих шест година млади Прњаворчанин освојио је двадесет пет првих награда, небројено пехара и диплома
Ни раздаљина ни проблеми око инструмента не могу спречити Драгослава Васиљевића из Прњавора да се бави оним што највише воле, а то је свирање на хармоници. Љубав према овом музичком инструменту наследио је од свога оца Витомира и старијег брата Стефана. Од 2009. године па све до данас ученик петог разреда Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ освојио је двадесет пет првих награда од којих осамнаест лауреата. Само у овој години био је лауреат четири пута и то на ЏВИИ Међународном такмичењу хармоникаша у Лозници, ВИ Интернационалном фестивалу хармонике „Акордеон арт“ у Сарајеву, ВИИ Међународном фестивалу „Дани хармонике“ у Угљевику, ЏЏ Интернационалном фестивалу „Дани хармонике“ у Смедереву, док је на 59. Фестивалу музичких и балетских школа Србије у Неготину освојио прву награду.
- Велики је број награда али ми је најдража са такмичења у Угљевику где сам ове године био победник целокупног такмичења. Добио сам и прелазни пехар, „крилати“ како га иначе зову. Такође ми је драго и такмичење у Лозници где сам имао највише бодова на целокупном такмичењу, а добио сам и пехар ““ презадовољан је постигнутим Драгослав који ће 3. јула напунити четрнаест година.
Победнички низ започет је пре шест година, 20. маја 2009. године, у Смедереву. Прво такмичење, прва награда и уз то још лауреат.
- У почетку нисам веровао да сам победио пошто је било прво такмичење. Нисам уопште ни обраћао пажњу на то да ли ћу победити или нећу. Леп је осећај. Затим су кренуле да се ређају награде. А све то је постигнуто захваљујући мом раду са проф. Катјом Пуповац која је уз мене била свих ових година. Иза свега стоји доста сати проведених у вежбању. Напорно је. Није лако изводити класичну музику на хармоници али то је оно што волим. Док свирам размишљам о ономе што ћу извести. Током такмичења успевам да се искључим, да не размишљам, али увек има треме, увек се уплашим ““ искрен је овај веома талентовани тинејџер који истовремено похађа и седми разред ОШ „Краљ Александар Карађорђевић“ где је одличан ученик.
Треће дете у породици Васиљевић успешно крчи пут ка Средњој музичкој школи. Сан му је да заврши и Музичку академију. Уз пуно ентузијазма, воље и рада, али и помоћи родитеља на правом је путу иако, веровали или не, још увек нема свој лични инструмент.
- Веома, веома је тешко. Некада и по четири пута у току седмице мора да дође из Прњавора до Музичке школе. Последње две, три године, како влада криза није нимало лакше. Прошлогодишње поплаве су нас дотукле. Ипак, морамо да нађемо начина и да савладамо све то. Тешко је али и жалосно како за њега тако и за другу талентовану децу која не могу да дођу до инструмента. Једина утеха је све ово што је он постигао са професорком Катјом Милошевић, сада Пуповац, и наравно, уз апсолутну и коректну подршку директорка школе Драгана Карића који је изашао у сусрет давши Драгославу школски инструмент. Без свега тога он не би успео. Све је то један ланац. Дете које има таленат, рад, професор и инструмент. Због финансијске ситуације није могао да оде ни на једно такмичење у иностранство где би сигурно имао успеха. Због истог проблема старији син, који је завршио Нижу музичку школу, није успео да настави даље. Надамо се да се са Драгославом неће поновити иста ситуација ““ уверен је отац Витомир, познатији као Вита међу мештанима где при Дому културе у Прњавору води оркестар.
Подршку Драгославу дају и мама Весна и сестра Тања која тренутно студира у Београду, а пре свега његова професорка која верује у могућности свога ученика.
- Драгослав је вредан, изузетно талентован ђак. Али таленат је само један мали део који гарантује успех. Морају многе коцкице да се поклопе. Најпре, он мора много да ради. Друго, треба да постоји подршка родитеља која постоји и велики ентузијазам јер на часове долази из Прњавора. Такође, треба да постоји велик ентузијазам и рад професора. Нас овде у школи на одсеку хармонике краси тимски рад. Можда се то и не зна али Музичка школа има изузетно стручан одсек хармонике. То су професори који су студирали, завршили високе школе у Русији, Украјини, Немачкој, БиХ, Србији. Много тога утиче на тај коначан резултат и прву награду на такмичењу. У другом полугодишту креће интензиван рад. Тада је већ програм ишчитан. Сигурно изводи на памет. Е, онда креће украшавање. Тај филигрански рад који захтева пуно труда и стрпљења како његовог тако и мог. Он је изузетно талентован а ја изузетно упорна и на крају резултат буде сјајан. Ето, већ четврти пут је лауреат на „Акордеон арту“ у Сарајеву од укупно шест учешћа ““ са осмехом додаје проф. Катја.
Да нимало није једноставно гледати свога ученика на такмичењу потврђује и једна анегдота.
- Када сам била ђак нисам могла да верујем свом професору да је то тако док Дадо није први пут наступио на такмичењу. Имала сам обавезу да његов наступ снимим камером. Нисам имала сталак него сам је држала у рукама. Тај снимак уопште није употребљив да се погледа јер слика дрхти због дрхтања моје руке. Временом то се превазишло. Немамо толику трему ни он ни ја али никад није свеједно зато што је велики труд и огроман рад иза нас. Наравно, желимо да тај наступ успе и да он да све од себе. Због тога постоји та блага нервоза и трема.
Обоје истичу да је најважнији договор како по питању одабира програма тако и током припрема. Увелико размишљају о наредној школској години. Надају се да ће, ако финансије дозволе, моћи да покажу све што су научили и савладали на такмичењу у Кастелфидарду у Италији.
- Желели бисмо и Драгослав и ја да се захвалимо свим професорима у школи који су имали разумевања и који су увек кад је било то потребно издвојили време за нас да дођу, да саслушају, да нам дају савет, као и директору школе који је изашао у сусрет на тај начин што је Драгославу уступио школски инструмент да на њему вежба код куће и да наступа.
С обзиром на квалитете које поседује надамо се да ћемо већ у септембру писати о још једном Драгослављевом успеху. Исто тако надамо се да ће већ до тада у својим рукама имати преко потребан инструмент којим ће освајати награде на понос свога места, града Шапца и земље која обилује музичким талентима.
Осим Драгослава у класи Катје Пуповац има још талентованих ђака. Један од њих је и Немања Миленковић, ученик петог разреда Ниже музичке школе. Он је ове године освојио прве награде на ВИИ Међународном фестивалу „Дани хармонике“ у Угљевику и на ЏЏ Интернационалном фестивалу „Дани хармонике“ у Смедереву.
Ни раздаљина ни проблеми око инструмента не могу спречити Драгослава Васиљевића из Прњавора да се бави оним што највише воле, а то је свирање на хармоници. Љубав према овом музичком инструменту наследио је од свога оца Витомира и старијег брата Стефана. Од 2009. године па све до данас ученик петог разреда Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ освојио је двадесет пет првих награда од којих осамнаест лауреата. Само у овој години био је лауреат четири пута и то на ЏВИИ Међународном такмичењу хармоникаша у Лозници, ВИ Интернационалном фестивалу хармонике „Акордеон арт“ у Сарајеву, ВИИ Међународном фестивалу „Дани хармонике“ у Угљевику, ЏЏ Интернационалном фестивалу „Дани хармонике“ у Смедереву, док је на 59. Фестивалу музичких и балетских школа Србије у Неготину освојио прву награду.
- Велики је број награда али ми је најдража са такмичења у Угљевику где сам ове године био победник целокупног такмичења. Добио сам и прелазни пехар, „крилати“ како га иначе зову. Такође ми је драго и такмичење у Лозници где сам имао највише бодова на целокупном такмичењу, а добио сам и пехар ““ презадовољан је постигнутим Драгослав који ће 3. јула напунити четрнаест година.
Победнички низ започет је пре шест година, 20. маја 2009. године, у Смедереву. Прво такмичење, прва награда и уз то још лауреат.
- У почетку нисам веровао да сам победио пошто је било прво такмичење. Нисам уопште ни обраћао пажњу на то да ли ћу победити или нећу. Леп је осећај. Затим су кренуле да се ређају награде. А све то је постигнуто захваљујући мом раду са проф. Катјом Пуповац која је уз мене била свих ових година. Иза свега стоји доста сати проведених у вежбању. Напорно је. Није лако изводити класичну музику на хармоници али то је оно што волим. Док свирам размишљам о ономе што ћу извести. Током такмичења успевам да се искључим, да не размишљам, али увек има треме, увек се уплашим ““ искрен је овај веома талентовани тинејџер који истовремено похађа и седми разред ОШ „Краљ Александар Карађорђевић“ где је одличан ученик.
Треће дете у породици Васиљевић успешно крчи пут ка Средњој музичкој школи. Сан му је да заврши и Музичку академију. Уз пуно ентузијазма, воље и рада, али и помоћи родитеља на правом је путу иако, веровали или не, још увек нема свој лични инструмент.
- Веома, веома је тешко. Некада и по четири пута у току седмице мора да дође из Прњавора до Музичке школе. Последње две, три године, како влада криза није нимало лакше. Прошлогодишње поплаве су нас дотукле. Ипак, морамо да нађемо начина и да савладамо све то. Тешко је али и жалосно како за њега тако и за другу талентовану децу која не могу да дођу до инструмента. Једина утеха је све ово што је он постигао са професорком Катјом Милошевић, сада Пуповац, и наравно, уз апсолутну и коректну подршку директорка школе Драгана Карића који је изашао у сусрет давши Драгославу школски инструмент. Без свега тога он не би успео. Све је то један ланац. Дете које има таленат, рад, професор и инструмент. Због финансијске ситуације није могао да оде ни на једно такмичење у иностранство где би сигурно имао успеха. Због истог проблема старији син, који је завршио Нижу музичку школу, није успео да настави даље. Надамо се да се са Драгославом неће поновити иста ситуација ““ уверен је отац Витомир, познатији као Вита међу мештанима где при Дому културе у Прњавору води оркестар.
Подршку Драгославу дају и мама Весна и сестра Тања која тренутно студира у Београду, а пре свега његова професорка која верује у могућности свога ученика.
- Драгослав је вредан, изузетно талентован ђак. Али таленат је само један мали део који гарантује успех. Морају многе коцкице да се поклопе. Најпре, он мора много да ради. Друго, треба да постоји подршка родитеља која постоји и велики ентузијазам јер на часове долази из Прњавора. Такође, треба да постоји велик ентузијазам и рад професора. Нас овде у школи на одсеку хармонике краси тимски рад. Можда се то и не зна али Музичка школа има изузетно стручан одсек хармонике. То су професори који су студирали, завршили високе школе у Русији, Украјини, Немачкој, БиХ, Србији. Много тога утиче на тај коначан резултат и прву награду на такмичењу. У другом полугодишту креће интензиван рад. Тада је већ програм ишчитан. Сигурно изводи на памет. Е, онда креће украшавање. Тај филигрански рад који захтева пуно труда и стрпљења како његовог тако и мог. Он је изузетно талентован а ја изузетно упорна и на крају резултат буде сјајан. Ето, већ четврти пут је лауреат на „Акордеон арту“ у Сарајеву од укупно шест учешћа ““ са осмехом додаје проф. Катја.
Да нимало није једноставно гледати свога ученика на такмичењу потврђује и једна анегдота.
- Када сам била ђак нисам могла да верујем свом професору да је то тако док Дадо није први пут наступио на такмичењу. Имала сам обавезу да његов наступ снимим камером. Нисам имала сталак него сам је држала у рукама. Тај снимак уопште није употребљив да се погледа јер слика дрхти због дрхтања моје руке. Временом то се превазишло. Немамо толику трему ни он ни ја али никад није свеједно зато што је велики труд и огроман рад иза нас. Наравно, желимо да тај наступ успе и да он да све од себе. Због тога постоји та блага нервоза и трема.
Обоје истичу да је најважнији договор како по питању одабира програма тако и током припрема. Увелико размишљају о наредној школској години. Надају се да ће, ако финансије дозволе, моћи да покажу све што су научили и савладали на такмичењу у Кастелфидарду у Италији.
- Желели бисмо и Драгослав и ја да се захвалимо свим професорима у школи који су имали разумевања и који су увек кад је било то потребно издвојили време за нас да дођу, да саслушају, да нам дају савет, као и директору школе који је изашао у сусрет на тај начин што је Драгославу уступио школски инструмент да на њему вежба код куће и да наступа.
С обзиром на квалитете које поседује надамо се да ћемо већ у септембру писати о још једном Драгослављевом успеху. Исто тако надамо се да ће већ до тада у својим рукама имати преко потребан инструмент којим ће освајати награде на понос свога места, града Шапца и земље која обилује музичким талентима.
Осим Драгослава у класи Катје Пуповац има још талентованих ђака. Један од њих је и Немања Миленковић, ученик петог разреда Ниже музичке школе. Он је ове године освојио прве награде на ВИИ Међународном фестивалу „Дани хармонике“ у Угљевику и на ЏЏ Интернационалном фестивалу „Дани хармонике“ у Смедереву.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
