ИЗМЕЂУ РЕДОВА
БИЛО ЈЕ СОМАНГЕ
Кажу људи, па и жене, по шабачким селима, приградским и градским насељима “благо Мајурцима, они имају изборе“. То му сад дође као добитна срећка. Ти избори за Савет месних заједница. Ту политика, то јест политичари, свашта и којешта наобећавају, а боме подоста и начине. Једни асфалтирају улице, други поплочавају тротоаре, трећи брину о расвети, четврти о четвртом, пети о петом... Једни грде народ, други причају оно што им треба, трећи певају народу оно што им прија, четврти свирају да народ игра... Ама свега има, што би рекли “соманге“.
Ако је неко заискао птичијег млека, и то би стигло. Нуде се ту и жабље коленице, врапчији батачићи, рибићи од скакаваца, димљена вешалица од пужа голаћа, слатко од воденог цвета... По оној народној “Кад те мами шећером те рани“.
И све би то било лепо и корисно да је читава прича завршена. За неке јесте, они други веле да није. По оној древној мудрости “Ако сам не будеш за себе, ко ће онда бити за тебе. Али, ако будеш само за себе, с ким ћеш онда бити ти“. Стварно је ту било “соманге“.
А у међувремену и Србија постала Јевропа. Ценимо то по дигитализацији телевизијских програма преко чега смо и ми са брдовитог Балкана ушли у тај међународни технолошки поредак. Додуше, шабачки крај је међу последњима стигао до те електронски развијене групације јер је тек неки дан и овде профункционисала дигитална. Али, кад год дошла, добро дошла.
Па и не морамо увек бити први. Имали смо први клавир, прву апотеку, прво пенџерли стакло и још којешта прво, што се не би могло рећи да је и данаске ова варош међу првим. Додуше, неки мисле да јесте али има и оних који то живе. И то далеко од првих.
Елем, то са дигиталном телевизијом, није код нас из развијеног света дошао само технолошки напредак, већ и онај квалитативни, односно професионални, да не кажемо новинарски. Па тако већ одавно наши посленици јавних, па и оних других заклоњенијих медија, приређују програме од којих и они шашави могу да се још ошашаве. А да би доказали своју памет или начитаност, уместо питања гостима, који истини за вољу иду са једне на другу телевизију, постављају констатације, и таман овај заусти да изусти, они га прекидају новим “паметним“ подпитањем. Па ко издржи. Ново увек боли.
А кад је још давно један чувени путописац, који је такође из Јевропе дошао да истражује по Балкану, констатовао “Каква штета што се са благодетима цивилизације у примитивне земље увлаче и њене изопачености“. Ја вала баш!
Ако је неко заискао птичијег млека, и то би стигло. Нуде се ту и жабље коленице, врапчији батачићи, рибићи од скакаваца, димљена вешалица од пужа голаћа, слатко од воденог цвета... По оној народној “Кад те мами шећером те рани“.
И све би то било лепо и корисно да је читава прича завршена. За неке јесте, они други веле да није. По оној древној мудрости “Ако сам не будеш за себе, ко ће онда бити за тебе. Али, ако будеш само за себе, с ким ћеш онда бити ти“. Стварно је ту било “соманге“.
А у међувремену и Србија постала Јевропа. Ценимо то по дигитализацији телевизијских програма преко чега смо и ми са брдовитог Балкана ушли у тај међународни технолошки поредак. Додуше, шабачки крај је међу последњима стигао до те електронски развијене групације јер је тек неки дан и овде профункционисала дигитална. Али, кад год дошла, добро дошла.
Па и не морамо увек бити први. Имали смо први клавир, прву апотеку, прво пенџерли стакло и још којешта прво, што се не би могло рећи да је и данаске ова варош међу првим. Додуше, неки мисле да јесте али има и оних који то живе. И то далеко од првих.
Елем, то са дигиталном телевизијом, није код нас из развијеног света дошао само технолошки напредак, већ и онај квалитативни, односно професионални, да не кажемо новинарски. Па тако већ одавно наши посленици јавних, па и оних других заклоњенијих медија, приређују програме од којих и они шашави могу да се још ошашаве. А да би доказали своју памет или начитаност, уместо питања гостима, који истини за вољу иду са једне на другу телевизију, постављају констатације, и таман овај заусти да изусти, они га прекидају новим “паметним“ подпитањем. Па ко издржи. Ново увек боли.
А кад је још давно један чувени путописац, који је такође из Јевропе дошао да истражује по Балкану, констатовао “Каква штета што се са благодетима цивилизације у примитивне земље увлаче и њене изопачености“. Ја вала баш!
Бранко Јелић
Најновији број
25. април 2024.
