ПАР БАНДЕРА ОД ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Наспрам свеће, фењера, петролејке лампе, одгајио је Владета Станојлић, из Липолиста, шесторо деце. Пет кћери је поудавао, чак је и сина оженио. На кратко. Млада се окренула и вратила тамо одакле је и дошла, само пар месеци после венчања. Треба је разумети, исто онако како она није могла да разуме да ту, тако рећи на прагу Европе која нам се цери иза тарабе и без алтернативе, она сад да живи, подиже и одгаја децу без купатила, топле воде, веш машине?
Разуме Владета њене разлоге к“™о што не може да разуме државу. Оличену у бандерашима из дистрибуције, општини, месној заједници, попу. Сви глуви и слепи. Нигде размевања, ни отворених врата.
И то што се јада неком странцу из новина, не јада се он њему, он само муку своју мучи наглас. И нема срџбе у том гласу, ни гнева, ни опоре и преке речи, само не може да схвати како то да се нико не нађе да увиди колико је он богатство подарио овој полуистребљеној земљи. Шесторо њих! Еј! Па цео један разред ће бити уписан, ако Бог да, само од његових унука.