ЗАВЕШТАЊЕ ЗА БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Постоје људи, догађаји, ствари о којима када пишете колико год нагињали објективности преовлада лично. Места и приче када, упркос, професионалној дистанци излазе само речи које дочаравају ваш субјективни доживљај. Тренутно, за мене један такав изазов представља задатак да напишем објективан чланак о књизи Бранислава В. Станковића „Српска војска: Оружје наших победа 1914-1918“.
Наиме, с обзиром да аутора познајем већ дужи низ година а да сам у настајању ове, како је корисници савремених технологија из „белог света“ називају „библије за колекционаре“, и сама малим делом била уплетена тешко је за очекивати да у причи о истој успем да испоштујем нека новинарска правила.
„Српска војска-Оружје наших победа 1914-1918“ резултат је животне страсти и скоро натчовечне упорности комбинованих са бескомпромисном тежњом за перфекционизмом. Најједноставније речено. Када би ту тврдњу редом разлагали у посебне сегменте, живтна страст би се односила на Бранислављеву фанатичну љубав не само према оружју, већ према свему моралном и чистом отелотвореном у лику српског војника, хероја из Првог светског рата. Готово надчовечна упорност би представљала Станковићеву снагу да превазиђе све „изненадне“ околности приликом реализације једног оваквог капиталног дела, док перфекционизам долази до изражаја у чињеници да аутор ни један део није препуштао пуком случају већ строгој, некад и вишедневној контроли, те је упркос значајном броју у импресуму наведних сарадника, највећи део посла изгурао сам. Такође у податку, да упркос позитивним критикама, и нескривеном одушевљењу сваког ко се сусрео са делом планира да друго издање буде још „нашминканије“.
Са друге, истраживачке стране, књига је круна три деценије дугог рада. Више од тридесет година Станковић прикупља, истражује и обрађује како предмете тако и податке пронађене на терену, у приватним колекцијама познаника, разменом са светским колекционарима. Колико је у том послу успео, говори и чињеница да је велико интересовање „Оружје наших победа“ изаизвало у Америци, Канади, Русији. Реч је превасходно о великим заљубљеницима у оружје, који путем ове књиге, односно њеног другог дела, имају прилику да се на готово холивудски начин упознају са великим биткама, победама и жртвама српског народа у Првом светском рату. Употребљавам реч „холивудски“, јер Станковић, који није историчар по вокацији, у духу сценарија биоскопског блокбастера успева да пренесе догађаје из српске историје и тиме их учини блиским и разумљивим не само стручњацима већ и ширим народним масама. У томе лежи посебна величина ове књиге. Наиме, живећи темпом којим данас живимо, изузетно ретки су појединци међу млађим нараштајима који ће одвојити труда да се упознају са „сувопарним“ подацима. Начином на који пише о прошлости, Бранислав им се, у неку руку, додворава при томе не занемарујући историјску истину, па због свега наведеног наслов овог текста „Завештање за будуће генерације“ добија своју потпуну оправданост.
Рекли су о књизи
-Књига изгледа „моћно“ на фотографијама, али још „моћнија“ је уживо. Јако је квалитетно обрађена: папир, колор, илустрације. Светског „калибра“. У књизи је све ново, никад објављено код нас. Сваки прави родољуб, љубитељ историје, колекционар треба да је има - један од коментара на ФБ страници посвећеној књизи.
- Бранислав Станковић се определио за популарни начин обраде теме, тако да је књига приступачна како научним круговима тако и широкој публици... Посебну вредност књиге чини део који обрађује пешадијско наоружање...Овај део је утолико значајнији јер исправља низ погрешних тумачења и грешака које се јављају у досадашњој литератури - рецезент Бранко Богдановић
-Књига представља „карику која недостаје“ у проучавању наше војне историје - мр Драган Крсмановић.