БЕЗ ГЛУМЕ НЕ БИХ МОГЛА ДА ЖИВИМ

Са непуних дванаест година Тијана Искић, ученица ОШ „Лаза К. Лазаревић“, опчинила је целу Србију својим наступима. На недавно завршеној „Аудицији“ ТВ „Пинк“ показала је свој глумачки таленат али и нешто више од тога. А то више је њена способност трансформације, харизматичност израза и привлачност покрета, који су се смењивали сваке седмице у глумачкој ерупцији опчињавајући све испред ТВ екрана.
- У почетку није било лако. Поготово у првој емисији. Кад сам се појавила била сам јако уплашена. Касније није више било треме. Све мање и мање са сваким наредним наступом. Једноставно навикла сам се на то ““ каже Тијана.
За очекивати је било, чему се и она потајно надала, да прође у супер финале, где је међу дупло старијим такмичарима показала да се родио нови стенд уп комичар.
- Било ми је драго јер сам се трудила и зато што сам се просто надала томе. Драго ми је било што сам то остварила. Никад нисам ако испаднем мислила да плачем или било шта. Него, нема везе. Испала сам. То је то ““ додаје уз осмех.
Конкуренција је није уплашила иако је била међу најмлађима.
- Искључила сам се. Само сам гледала свој наступ. Рекла сам себи да нема везе, они су дупло старији од мене и зато ми је било и лакше јер знам да се од њих доста више очекује, али и ја морам да дам свој максимум.
Пут до звезда није био лак. Како је била тек кренула у пети разред морала је максимално да се посвети учењу али је истрајала у својој намери.
- Доста нових предмета, „Аудиција“, спремање са Анетом и Жућом, снимања. Било је јако напорно. Нисам имала времена за игру, уопште, али све сам то некако избалансирала и испало је веома добро.
Ова надасве талентована девојчица у свет глуме закорачила је са само пет година када је кренула на часове код глумице Драгане Радојевић.
- Још као мала волела сам да гледам цртаће, серије, филмове. Све то ми је било занимљиво. Рекла сам мами: „Мама ја бих хтела да будем као ови глумци“. Онда сам кренула на глуму. Временом је то довело довде.
Судбоносни тренутак био је прелазак у Драмски студио младих Сцене „Маска“.
- Дивно је радити са Анетом и Иваном. Увек нам помажу. И када, нпр. из прве нешто не схватимо, „ОК, опусти се, полако, има времена“. Глума је тешка али уз њих је све лако јер нам добро објасне да је просто савршено. Једноставно се са нама друже. Не гледају нас као учитељи. Буквално су нам рекли: „Ми смо сви овде другари“. Све нам прво они покажу па онда ми урадимо али наглашавајући да је много боље да не имитирамо њих него да ставимо неки свој печат.
Друга Тијанина љубав је поезија. Обожава стихове Десанке Максимовић и Бранислава Црнчевића, а од првог разреда основне школе редовно учествује на Општинским такмичењима рецитатора.
- Стално читам песме. Од малена сам волела да учим песмице и да читам. Радити са Бранком Тодоровић из Културног центра на припремама за такмичења било је дивно. Прво, дивно је слушати Бранку како рецитује. Она савршено изговара поезију коју ја много волим. Важно је „не глуматати“. Глума је једно, а рецитовање нешо сасвим друго. Увек изаберем песму која мени лежи. Било је пар пута када Бранка нађе неку песмицу, а ја кажем: „Ја то не осећам и не могу то да рецитујем“. Онда извежбам и просто све ми је ту упаковано и онда кренем.
Да Тијана зна шта хоће потврдила је и Бранка која развој њене креативности прати протеклих година.
- Тада сам увидела да је њен таленат надпросечан. Знала сам да ће једног дана управо бити у тим уметничким водама. То је дете које својим изразом све каже. Изузетно сам поносна што је, пре свега, дете из нашег града које је освојило целу Србију. Имала је прилику за то кроз ту „Аудицију“, иако ја нисам за такву врсту промоције. У сваком случају таленти попут Тијане морали су се негде наћи. С обзиром на њене године она је за тако кратко време успела да покаже да је надрасла и себе и своје године ““ истакла је Бранка.
Понос оним што је постигла не крије ни мама Маја по чијим речима је Тијана одувек била склона глуми и имитацијама.
- То јој је у крви. Поред тога воли плес, гимнастику и балет. Комуникативна је и воли сваком да помогне. Подржавам је у свему. Мислим да је правилно одгајам у сјајног младог човека. Наравно да сам поносна што имам такво дете ““ наглашава мама Маја.
Причи о Тијани овде није крај. Пред њом су године и године глумачког усавршавања, сличних пројеката, а вероватне и неке глумачке роле у серији или филму, што би она јако волела.
- Мој сан и жеља је да постанем глумица. Волела бих да ми се то једног дана оствари. Људи који су школовани за то потврдили су ми да сам рођена глумица и ја се надам томе. Наравно, двадесет одсто је таленат, а осамдесет рад. Морам увек да вежбам, да се трудим, да дајем максимум и надам се да ће то на крају испасти добро.
Верујемо да ће бити тако јер је својим досадашњим радом показала и доказала много више од онога што следује њеним годинама. У то су се могли недавно уверити и сви они који су присуствовали „Забавној вечери са Анетом и Иваном Томашевићем“ у башти Културног центра. Пред својом публиком показала је сву суштину свог бића у чијим венама тече крв будуће велике глумице српске позоришне сцене. Мале, велике глумице која је поручила својим вршњацима:
- Ако нешто волите, као ја глуму, треба без страха кренути у то. Кад сам била мала плашила сам се да станем на сцену али сам се временом ослободила. Тако је са свима који крену на глуму. Треба веровати у себе. Ако сте сигурни да имате талената, да волите то што радите, само крените. Вежбајте. Једноставно биће то лепо искуство. Ако не успе не успе.
АПЕЛ ГРАДОНАЧЕЛНИКУ
Стенд уп је нешто веома лепо тако да бих волела да за нашу „Чивијаду“ апелујем на градоначелника да доведе Срђана Олмана или било кога од њих јер је нашем граду потребан смех. Потребно му је, такође, да се препусти стенд упу, да ужива јер сам и сама сазнала учешћем на „Аудицији“ да је то нешто дивно - поручила је Тијана.
Тијана Искић је дивна, лепо васпитана, културна и надасве талентована девојчица. Велико задовољство је радити са њом јер све брзо схвата и разуме сваку индикацију на прави начин. Има ту способност да све што се од ње тражи спроведе у дело. Слободна је на сцени и има оно најважније, оно „нешто“. Свесна је свог талента, али се не заноси њиме. Спремна је да учи и напредује, и ми ћемо јој радо помоћи у томе.
Анета Томашевић, Сцена „Маска“