ЕНЕРГИЈА КОЈА ИСЦЕЉУЈЕ

У најранијем детињству, кажу, осећамо, или једноставно знамо за шта смо предодређени. Шта је то чиме у овом животу треба да се бавимо како би испунили сврху ствог постојања. А онда, временом, подлегнемо искушењима спољашњег света. Реалност нас „усиса“ у вртлог, а почетна искра светлости у нама бива заборављена. Но, у неким случајевима, када околности спољашњег света постану немилосрдне, потражимо, а ако смо довољно упорни, пронађемо спас унутар себе и препознамо исконску лепоту свога бића.
То је, овог јула, успело Јелени Чачић из Липолиста. Она је, како наводи, целог живота осећала потребу да буде уз болесне и помаже им, али је тек овог лета, на путу саморазвоја открила да има висок ниво биоенергије чијом контролом може да лечи. Иако, на самом почетку помало уплашена новооткривеним способностима, број људи којима је успела да ублажи бол сваким даном је све већи а њена исцељујућа енергија све јача.
Кревет од облака
-Одувек сам знала да нисам као други. Када су људи око мене били болесни осећала сам да могу да им помогнем, али нисам знала како. Сада знам. Сви смо саткани од енергије, а та енергија, код оних који знају да је контролишу, има исцелитељску моћ - почиње причу Јелена, и присећа се дана када је схватила да има дар.
-Знала сам да могу да видим оно што други не могу: ауру око људи, премештање и покретање енергије, Сунце које се прелива у све дугине боје, али да имам јаку биоенергију схватила сам тек овог лета. Када сам завршила са медитирањем, имала сам неки чудан осећај лакоће и невероватног мира са самом собом. Тело ми је изгледало готово прозирно, а снопови енергије који су се рефлектовали у стакло, враћали су се у мене. Невероватан осећај. Сваког наредног дана имала сам у рукама осећај као да носим нешто пријатно топло што кружи. Ноћу, колико год да је дан био физички исцрпљујући, имала сам утисак да спавам на облаку. Дубоко у себи сам била уверена да са тим могу да лечим, иако нисам знала шта је у питању - каже Јелена.
Прва провера нових способности је имала када јој се разболео муж Добросав. Након што му је дијагностикована упала плућа, доктори су га са терапијом вратили кући. Тада је Добросав тестирао Јелену, тражећи од ње да покаже исто место које је докторица показала стетоскопом.
-Било је то лако. Одмах сам нашла „хладноћу“ на леђима и показала управо ту тачку, објашњава Јелена.
Пресудни фактори: знање, вера и љубав
Након Добросава, број „пацијената“ се умножавао, али и Јеленино знање је расло.
- На почетку сам мислила да када имате јаку биоенергију морате да знате и неки званични метод за лечење. Чула сам за књигу „Руке које лече“ и покушала да је нађем. Када сам рекла продавцу књига шта тражим, он ми је казао да је његов брат биоенергетичар и да ће ме спојити са њим. Тај брат је би нико други до Милић Лазовић, човек чије сам снимке стално на интернету гледала. Случајности, стварно не постоје. Када смо се чули он ми је рекао битну реченицу, и то да ми Бог не би дао дар без начина како да га користим. Односно да имам чист извор енергије са којим радим како треба. После тога сам развила свој метод, другачији од свих других, и засада је јако успешан- тврди Јелена, а о његовој делотворности сведоче и бројни „пацијенти“ чије се здравствено стање захваљујући Јелениним „чаробним рукама“ знато побољшало.
- Да би лечење било успешно, више од знања пресудна је љубав. Особу коју лечим морам на известан начин да волим, да јој желим добро. Са друге стране, било би пожељно да та особа верује мени, верује у енергију- објашњава Јелена и каже да је подједнако успешна и у лечењу на даљину, преко фотографије.
- Енергију других можете осетити и преко фотографије. Због тога је могуће и тако помоћи људима. Све што треба је да они у том тренутку знају да ја то радим. Када се сконцентришем на болно место које је на фотографији, срце ми се снажно узлупа и моја енергија на неки начин путује ка тој особи. То је можда још један од доказа да је овде реч о лечењу преко љубави – искрено ће Јелена.
Добро се добрим враћа
Јеленин животни пут није био нимало лак. Од судбине нежељеног детета, преко борбе за егзистенцију и излечење једне од три ћерке, пратила ју је невероватна воља и снага, али и помоћ хуманих и добрих људи. Откриће недавног дара, схвата као јединствену прилику да се добрим за сву доброту одужи.
- Мајка ме није желела. После порођаја је кренула да ме баци у Дрину. Међутим, мало пре реке срео ју је комшија и зауставио. Однео ме код очеве мајке, и онда је почела борба за мој живот. Сви су помагали да се одгајим. Од рођака до комшија. После је живот кренуо својим током. Удала сам се, родила три девојчице, Катарину, Зорку и Тамару. Зорка се разболела, а били смо у јако тешкој материјалној ситуацији. Тада су нам помогли многи, Хумано срце нам је изградило кућу. Стицањем могућности да исцељујем, добила сам прилику да се свима одужим за доброту коју су ми пружили, јер искрено верујем да се само добро добрим враћа.
Из почетка сам експериментисала на себи, да видим да ли “ради”. Онда сам почела да помажем људима у комшилуку. Међутим, иако делотворан, рад са биоенергијом у нашем народу буди неку сумњу. Неки су уверени да се то коси са њиховим религиозним опредељењем, боје се мишљења других. Али, када се све те предрасуде превазиђу, и када се осмеле да пробају, схвате да им помажем и да им је осетно боље. Тада сам најсрећнија. Како да не будем када чиним да и други буду срећни, каже Јелена.