РАДЕ Д. ВЕЛИСАВЉЕВИЋ

Отишао је човек раскошне душе и истоветног поимања рада. Још од учења заната па Металопластике, до година до пензије у ЈП “Глас Подриња” и ЈП РТВ Шабац. Примерно се односио према колективу и био омиљен на сваком кораку. Себи својственим даром за хумор и безпоговоран у раду био је узор многима, попут потписника ових редова који ће га памтити заувек.
Морали би истини за вољу многи да га памте, јер такав раскош у лику и делу редак је колико и човак, у изворном поимању те речи. Био је наш Раде, Раке, Течара, Рођа, Комша, увек спреман да се нашали на свој начин и понесе свако бреме одговорности које опет рад подразумева. У његовом случају и више од тога.
Оставио је супрузи Анки, сину Драгану, снахи Анђелки и унуцима Вељку и Небојши богато наслеђе у поштовању које је завредео на сваком кораку. Дуго ће га памтити генерације које је дочекивао и испраћао из наше куће и на томе му безмерно хвала. Завредео пуно али скромношћу то избегао јер такав је био наш Раде.
Од родних Лојаница до Шапца изградио је пут којим генерације наследника могу ићи подигнутог чела. Колектив је пак остао без радника који се ретко рађа за узор генерацијама.
Заљубљеник у Саву, у риболову је налазио тренутке одмора и уз своје две руке, два ока Вељка и Небојшу које је волео само деди својственом љубављу. Био је ту и стони тенис и тако редом. Побројати људе које је волео тешко би било али испратили су га достојанствено и са поносом што су овоземаљске дане делили са њим.
За све учињено и трен сваки вечна му слава и хвала.