СВАКО ПОЗОРИШТЕ ЈЕ МОЈА КУЋА

Иако је 1964. године напустио Шабац Душан Ковачевић, прослављени драмски писац, родни Мрђеновац и град свог детињства, заувек је сачувао у свом срцу. Његов симболичан повратак обележен је претходне седмице позоришном манифестацијом „Вечери Душана Ковачевића у Шапцу“. Шабачко позориште и Шабац су на тај начин захвалили Душану на свему ономе што је до сада учинио за како позоришну, тако и филмску сцену. А како то обично бива на дар се одговорило уздарјем и то прошлог петка када је приређено Вече поезије која се чита и пева под називом „После педесет година“ Душана Ковачевића и пријатеља.
- Сад се после педесет година враћам са књигама и са свим овим причама које сам написао у међувремену. Желео сам да то буде вече песама јер књижевне вечери су већ биле. Биле су, заправо, моје представе, овде шест вечери, и људи су гледали те представе, а ја сам хтео из потпуно неког другог угла да испричам причу о тих педесет година и том путовању, одласку из Шапца и повратку ове вечери - изјавио је Ковачевић напоменувши да су му Шапчани учинили част својим присуством током вечери чији ће цео приход од продатих карата бити уплаћен Установи за децу и младе са сметњама у развоју Шабац.
Шапчани су током несвакидашњег програма имали прилику да кроз Душанову причу, али и његове песме, прођу педесетогодишњи стваралачки пут. Пут на коме је, како и сам рече, свако позориште било његова кућа.
- Много ми је драго што се Душан представио кроз песме од којих су неке написане за комаде у којима сам чак и ја играо и имао прилику да их изговорим. Неке песме су вероватно сакривене у неком његовом интимном ћошку и фиоци чекају светло дана. Он је, пре свега, један рафиниран, емотиван човек кога јако добро осећам и познајем. Изузетно сам почаствован што сам његов пријатељ и што сам пред шабачком публиком заједно са свим учесницима могао да прикажем његово дело. Мислим да Шабац има чиме да се поноси, а и да некако кроз његово дело препозна све оно што га лично мучи. Наравно, он је универзални писац, а Шабац му је увек био инспирација - рекао је глумац Бранислав Лечић истакавши да је Душан Ковачевић управо један од оних који могу да помогну српском бићу да се врати „добрим изворима који нас надахњују, неким озбиљним коренима који нам остављају битан траг“.
Поред Бранислава Лечића поезију су читали глумци Тихомир Станић, Зоран Карајић и Нина Јанковић, док је песму „Сан“ отпевала Душанова ћерка Лена Ковачевић уз музичку пратњу Драгутина Балабана Бајке и флаутисте Љубише Јовановића.
- Ово је заиста био један догађај несвакидашњих премијера. У сваком смислу оригинална идеја и изванредни учесници, расположена публика, Шабац који је све то покренуо, Шабачко позориште које је било домаћин. Сигуран сам да ће сви одавде отићи препуни утисака са жељом да оваквих сусрета буде чешће. А ми који смо дошли из Београда помало смо љубоморни зато што се премијера догодила овде. Замолићемо Душка да ово изузетно вече на неки начин поновимо и на програмима РТС – додао је редитељ Небојша Брадић.
Током вечери, коју је отворио сам Душан Ковачевић прочитавши стихове „Мој унук Вук“, Шапчани су поред поезије имали прилику да чују и песме из његових филмских остварења „Ко то тамо пева“, „Сабирни центар“, „Професионалац“, најважније и најинтимније драме, како је Душко нагласио, „Свети Георгије убива аждаху“. Музичку нумеру из филма „Ундерграунд“ „Човек пева уочи рата“, познатију као „Месечина“, извели су Бранко Кнежевић и Микица Антонић уз пратњу оркестра.
Да никада није одлазио из Шапца свих ових година потврдиле су и речи директорке Библиотеке Шабачке Соње Бокун Ђинић која је приликом преузимања комплета књига Душанових дела рекла да ће оне бити у Завичајном одељењу. Комплети књига уручени су и директорима Шабачког позоришта и Народног музеја Зорану Карајићу и Марку Бингулцу. Писаћа машина на којој је написао скоро све позоришне и филмске приче, као и ране радове, иако већ део Нове сталне поставке Народног музеја, симболично је предата Браниславу Станковићу.
ФЕСТИВАЛ У НАЈАВИ
У Шабачком позоришту прошлог петка одржан је и састанак Савета фестивала који ће, од наредне године, по свом концепту задовољити првенствено укус публике.
- Вечерас сам баш узбуђен јер су људи које сам позвао да буду у Савету фестивала, а то су Душан Ковачевић, Мира Бањац, Небојша Брадић, Светислав Јованов, Никита Миливојевић, Воја Брајовић, Миливоје Млађеновић и из Шапца Бранислав Станковић, моју идеју, будући концепт фестивала, прихватили оберучке. Сад нам предстоји следећих десетак, петнаест, а можда и месец дана, узајамног дописивање, озбиљно разматрање и састанчење, да направимо прави концепт Фестивала који би био фестивал наших најбољих представа али представа које публика воли да гледа. Како рече Душан Ковачевић, који ће руководити Саветом фестивала, да постоји један Битеф, истраживачки фестивал, а фестивали би требало да буду места на које ће публика да долази као на празник, а не да буде место за театарско иживљавање. Очекујем да ћемо се на тај начин одмах пласирати у прву лигу позоришних фестивала у Србији. Име још увек „кујемо“. Има неколико добрих предлога. Оно треба да буде кратко и да одмах говори о суштини концепта фестивала, а ми не бисмо да промашимо. Како рече Мира Бањац: „Зоране, дај да ми направимо фестивал добрих представа, а за име ћемо лако“ – изјавио је Зоран Карајић, директор Шабачког позоришта.