КОНЦЕРТ НАЈМЛАЂИХ У МУЗИЧКОЈ ШКОЛИ „МИХАИЛО ВУКДРАГОВИЋ“ ОДУШЕВИО ПУБЛИКУ
ПРВИ МУЗИЧКИ КОРАЦИ
У концертној сали Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ прошле среде, 25. новембра, полазници Музичког забавишта својим концертом, посвећеним Светском дану детета, одушевили су маме, тате, баке, деке, ближу и даљу родбину, пријатеље и комшије. Дечјим песмицама, прилагођеним њихово узрасту од четири до седам година, показали су сву раскош свог певачког талента, осећаја за ритам и љубав према музици, дружењу, али и учењу.
- Било је лепо спремати се са учитељицом за концерт. Спремили смо неке песмице и нека изненађења. Волим да певам а од инструмената клавир. Још не знам шта ћу бити једног дана, али волим да будем на позорници - самоуверено је рекла шесто и по годишња Исидора Трифуновић.
И за њену вршњакињу, Емилију Тојић, наступ пред публиком није представљао проблем јер је већ имала искуства на сцени.
- Тата се бави музиком тако да сам уз њега заволела да певам. Омиљена песма ми је „Стигла је јесен“. Свирам фрулу, а волела бих да научим једног дана да свирам и флауту - додала је Емилија.
Иако би једног дана желео да буде глумац седмогодишњи Стефан Спасојевић обожава да пева.
- Мама је открила мој таленат за певање. Волим да певам песму „Иде, иде патак“, „Стигла је јесен“, „Иде мали меца“, „Иде ловац Лука“. Немам трему. Забавно је када заједно певамо.
Међу онима који су своје прве музичке кораке направили захваљујући проф. Соњи Живковић, која је у сваки заједнички проведен тренутак уткала пуно љубави, ентузијазма, рада и воље, био је и седмогодишњи Урош Бабић.
- Волим да певам по кући и то стране песме од којих су ми омиљене „О фортуна“ и „Турски марш“. Омиљена у Музичкој школи су ми „Иде мали меца“ и „Стигла је јесен“. Кад порастем желео бих да свирам неки инструмент. Највише волим клавир - нагласио је Урош.
Задовољство постигнутим није крила ни њихова учитељица од које су у претходном периоду много тога научили.
- Увек је лепо бити са децом. Деца су некако најискренија. Све што кажу мисле онако како јесте у њиховим главама. Велико је задовољство. Радују се, певају, учествују у свему. Пред Нову годину сигурно заказујемо нови сусрет - обећала је проф. Соња.
- Било је лепо спремати се са учитељицом за концерт. Спремили смо неке песмице и нека изненађења. Волим да певам а од инструмената клавир. Још не знам шта ћу бити једног дана, али волим да будем на позорници - самоуверено је рекла шесто и по годишња Исидора Трифуновић.
И за њену вршњакињу, Емилију Тојић, наступ пред публиком није представљао проблем јер је већ имала искуства на сцени.
- Тата се бави музиком тако да сам уз њега заволела да певам. Омиљена песма ми је „Стигла је јесен“. Свирам фрулу, а волела бих да научим једног дана да свирам и флауту - додала је Емилија.
Иако би једног дана желео да буде глумац седмогодишњи Стефан Спасојевић обожава да пева.
- Мама је открила мој таленат за певање. Волим да певам песму „Иде, иде патак“, „Стигла је јесен“, „Иде мали меца“, „Иде ловац Лука“. Немам трему. Забавно је када заједно певамо.
Међу онима који су своје прве музичке кораке направили захваљујући проф. Соњи Живковић, која је у сваки заједнички проведен тренутак уткала пуно љубави, ентузијазма, рада и воље, био је и седмогодишњи Урош Бабић.
- Волим да певам по кући и то стране песме од којих су ми омиљене „О фортуна“ и „Турски марш“. Омиљена у Музичкој школи су ми „Иде мали меца“ и „Стигла је јесен“. Кад порастем желео бих да свирам неки инструмент. Највише волим клавир - нагласио је Урош.
Задовољство постигнутим није крила ни њихова учитељица од које су у претходном периоду много тога научили.
- Увек је лепо бити са децом. Деца су некако најискренија. Све што кажу мисле онако како јесте у њиховим главама. Велико је задовољство. Радују се, певају, учествују у свему. Пред Нову годину сигурно заказујемо нови сусрет - обећала је проф. Соња.
О. Г.
Најновији број
25. април 2024.
