ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА САНАЦИЈИ И ИЗГРАДЊИ ОДБРАМБЕНОГ НАСИПА НА ДРИНИ
ЈЕФТИНИЈЕ СПРЕЧИТИ, НЕГО ПОСЛЕ ЛЕЧИТИ
За 20 километара насипа, Европска Унија обезбедила 10 милиона евра. Првих седам километара од „Павловића моста“ до Бановог брода већ се ради уз финансијску потпору ЈВП „Србијаводе“ и Канцеларије за обнову и развој. Заштита грађана и имовине од поплава, на првом месту
Тешке машине ЈВП “Србијаводе”, последњих дана новембра 2015. године започеле су уређење обалоутврде Дрине у близини “Павловића моста”, чиме је и практично почела реализација изузетно значајног и вредног пројекта, пре свега за Мачване на заштити од изливања ове плаховите реке. Пројекат је прихватила и финансира са 10 милиона евра Европска Унија. Део средстава у првој фази од око седам километара обезбедило је ЈВП “Србијаводе”, које и изводи радове, а део Канцеларија за обнову и развој.
Стари проблем
есто су одборници Скупштине општине Богатић из Бадовинаца и тамошњи пољопривредници, чије њиве гравитирају десној обали Дрине, указивали на непремостиве проблеме које им ова река ствара у виду сталног одношења плодних ораница. алили су се да Дрина мењајући своје корито и то увек на десну страну готово преко ноћи прерањајући њиве и путеве, као да жели да премести Бадовинце у Босну ( Републику Српску). Тако се до сада у суседној држави нашло пола сеоског атара. Најновије поплаве, показују да на удару плаховите реке нису само оранице у приобалном подручју Бадовинаца, Салаша Црнобарског и Црне Баре, већ читава Мачва. Председник општине Богатић, Ненад Бесеровац каже да укупне штете у општини проузроковане летошњим поплавама превазилазе 222 милиона динара. Највише је страдала пољопривреда.
Педантни хроничар села Љубинко Јевтић, бележи да су још немачки геолози 1813. године почели са “кроћењем” Дрине али да то није лако. Најкритичније тачке у обалоутврди санирале су многе претходне власти. Све је било парцијално, а резултат њиховог рада поражавајући. Пола сеоског атара ( више од 3.000 хектара плодне земље ) Бадовинаца нашло се на левој обали Дрине. На то указују многи становници села али потврда је и плава табла постављена на око километар и по од “Павловића моста”, на левој обали реке, поред пута за Бијељину на којој пише, граница катастарске општине Бадовинци. Неупућени треба да знају да ово село територијално припада општини Богатић, односно Србији, те да се ту налази и граница са суседном државом, а не на мосту, нашта често указује одборник из овог села иван Јакшић, истичући да се “Павловића мост” налази на њиви његовог покојног оца.
Сарадња општине
Богатић
У општини Богатић, животно су заинтересовани за коначно решење дугогодишњег проблема који им није дао мира ни у недавним поплавама. Зато су благовремено и без проблема извршили експропријацију 580 њива ( углавном мањи приватни поседи) правцем којим треба да прође будући насип, укупне дужине 20 километара. Постојећи ће свугде бити реконструисан и утврђен, а на неким местима уздигнут и до 1,2 метра.
- Све то треба грађанима да обезбеди “миран сан” од могућих поплава. У сваком случају боље је спречити него лечити. Не ради се само о приобалном делу, већ и целој Мачви, а пројекат је усаглашен са потребама Сембераца. Иновацију је урадио реномирани Институт “Јарослав ерни “ каже Мирољуб Станић Начелник штаба за ванредне ситуације.
Први део пројекта на дужини од седам километара, треба да буде реализован почетком јануара наредне године. На овом делу повишење насипа биће у просеку од 30 до 50 центиметара. Завршетак читавог пројекта на дужини насипа од 20 километара, предвиђен је 2017. године.
Стари проблем
есто су одборници Скупштине општине Богатић из Бадовинаца и тамошњи пољопривредници, чије њиве гравитирају десној обали Дрине, указивали на непремостиве проблеме које им ова река ствара у виду сталног одношења плодних ораница. алили су се да Дрина мењајући своје корито и то увек на десну страну готово преко ноћи прерањајући њиве и путеве, као да жели да премести Бадовинце у Босну ( Републику Српску). Тако се до сада у суседној држави нашло пола сеоског атара. Најновије поплаве, показују да на удару плаховите реке нису само оранице у приобалном подручју Бадовинаца, Салаша Црнобарског и Црне Баре, већ читава Мачва. Председник општине Богатић, Ненад Бесеровац каже да укупне штете у општини проузроковане летошњим поплавама превазилазе 222 милиона динара. Највише је страдала пољопривреда.
Педантни хроничар села Љубинко Јевтић, бележи да су још немачки геолози 1813. године почели са “кроћењем” Дрине али да то није лако. Најкритичније тачке у обалоутврди санирале су многе претходне власти. Све је било парцијално, а резултат њиховог рада поражавајући. Пола сеоског атара ( више од 3.000 хектара плодне земље ) Бадовинаца нашло се на левој обали Дрине. На то указују многи становници села али потврда је и плава табла постављена на око километар и по од “Павловића моста”, на левој обали реке, поред пута за Бијељину на којој пише, граница катастарске општине Бадовинци. Неупућени треба да знају да ово село територијално припада општини Богатић, односно Србији, те да се ту налази и граница са суседном државом, а не на мосту, нашта често указује одборник из овог села иван Јакшић, истичући да се “Павловића мост” налази на њиви његовог покојног оца.
Сарадња општине
Богатић
У општини Богатић, животно су заинтересовани за коначно решење дугогодишњег проблема који им није дао мира ни у недавним поплавама. Зато су благовремено и без проблема извршили експропријацију 580 њива ( углавном мањи приватни поседи) правцем којим треба да прође будући насип, укупне дужине 20 километара. Постојећи ће свугде бити реконструисан и утврђен, а на неким местима уздигнут и до 1,2 метра.
- Све то треба грађанима да обезбеди “миран сан” од могућих поплава. У сваком случају боље је спречити него лечити. Не ради се само о приобалном делу, већ и целој Мачви, а пројекат је усаглашен са потребама Сембераца. Иновацију је урадио реномирани Институт “Јарослав ерни “ каже Мирољуб Станић Начелник штаба за ванредне ситуације.
Први део пројекта на дужини од седам километара, треба да буде реализован почетком јануара наредне године. На овом делу повишење насипа биће у просеку од 30 до 50 центиметара. Завршетак читавог пројекта на дужини насипа од 20 километара, предвиђен је 2017. године.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
