ИЗ НАШЕ ПРОШЛОСТИ
РЕДОВ НАРЕЂУЈЕ ЂЕНЕРАЛУ
Велики део српске војске у Првом светском рату чинили су сељаци и њихови коњи из Мачве, а армијски ђенерал Пантелија Јуришић родом из Црне Баре, био је одређен од Врховне команде да изврши реорганизацију тог елитног дела војске на Солунском Фронту. Он је издавао свима наредбе, а њему само брат Милић, српски редов
Коњица је вековима била најелитнији део војске свих царевина, краљевина, република, кнежевина. Отишла је пред најездом авијације ракетног и нукеларног оружја. Али, коњ као најлепша животиња на овој планети није сасвим избачен из армијске службе. Користи се за оно што је лепо за око и душу. Параде и смотре свих војски света још увек најлепше могу да украсе коњи. Коњима се огледала моћ једне земље, једног краја. Мерило се коњима богатство.
У Краљевини Србији коњаштво је назјразвијеније било у равној и богатој Мачви. Дуго је био обичај да војници из овог краја буду заједно са коњима регрутовани. Није држава била толико моћна да на десетине хиљада коња одгаји и сваком младићу кад ступи у војску да. За Мачванина је био понос кад пође у војску и поведе коња. Била је то српска аристократија, као лордови у Енглеској. И данас је коњ у овој равници нешто узвишено. Додуше, мало је оних радних. Осташе само галопери. Они чистокрвни за трке. И сећања из ратних времена кад су за слободу гинули и људи и коњи.
У Краљевини Србији коњаштво је назјразвијеније било у равној и богатој Мачви. Дуго је био обичај да војници из овог краја буду заједно са коњима регрутовани. Није држава била толико моћна да на десетине хиљада коња одгаји и сваком младићу кад ступи у војску да. За Мачванина је био понос кад пође у војску и поведе коња. Била је то српска аристократија, као лордови у Енглеској. И данас је коњ у овој равници нешто узвишено. Додуше, мало је оних радних. Осташе само галопери. Они чистокрвни за трке. И сећања из ратних времена кад су за слободу гинули и људи и коњи.
Најновији број
25. април 2024.
