под лупом идеологије

Питање рехабилитације озбиљније је постављено оног момента када су земље света означене као реал-социјалистичке покушале да свој политички систем што више демократизују. Стара стега коју је између осталог промовисао Берлински зид је пукла 1989. године, рушењем истог. Људи жељни “хлеба и игара” осетили су то као олакшање у нади да ће, пре свега лагодније живети. Наравно, свет није тако једноставан, као што на први поглед може изгледати. На путу до тог лепшег живота вребају разна искушења. Један социолог назвао их је искушењима времена. Уствари она неодољиво подсећају на мерила тог истог времена у коме поједине вредности важе за аксиоме. Њиховим “подпокавањем”дестабилизује се читав један систем веровања, означен својевремено и манифестом као “баук који кружи Европом”. Чињеница је да су све силе старе Европе желеле “уједињење” у борби против тог “баука”, без обзира што у идеолошком и сваком другом смислу нису биле јединствене. Спојио их је дакле заједнички страх и жеља да одлучно бране стечене привилегије. Ко би се уосталом, без борбе предао?
С друге стране, давно је речено да историју пишу победници, а победници устоличени у рату, пре 70 година, поново су, наравно према својим мерилима скројили свет.
Вечна “жива ватра” између производних снага и производних односа се” распламсала”. Револуције нису тако честа појава али се дешавају. Следе наравно корените друштвене промене али она “жива ватра” не може да се угаси.
Србија, мишљење је Миленка Ковачевића, бившег високог функционера специјалне комунистичке полиције, као да нема озбиљнијих тема за информисање грађана сем ревизије, како би он прокоментарисао фалсификовања историје из периода Другог светског рата.
- У мају је успела да рехабилитује Драгољуба Дражу Михаиловића, четничког команданта и министра ЈВ у О. Ако читаоци Подриња не познају прилике и делатност четника за време Другог светског рата у Подрињу и Србији, нека прочитају књигу, макар и делове, “Прилаз истини”. У књизи је наведено око 8.000 грађана Србије које су четници заклали, стрељали или предали Немцима да они то ураде. Само у Подрињу је тако страдало преко 400 лица који су дати поименично и по местима страдања. У Србији су страдали старци ( па и солунски борци) и мала, још нерођена деца. Клали су и жене пред порођајем. Погледајте злочин у Воћњаку крај Лознице. Да шире не помињемо. Масакр у селу Вранићу код Београда, где су за ноћ убили преко 70 лица. То исто су радили и у Драговцу код Смедерева. Сељаке су бацали у ватру запаљених кућа. Скоро да нема општине у Србији где нису вршили своју злочиначку делатност, каже Ковачевић и наставља критикујући рехабилитације које по његовом суду често минимизирају стварност.
- Норвежани и Французи и не сањају да своје ратне окупационе председнике рехабилитују.
Рехабилитације трају. Од 2006. године, када је усвојен Закон у шабачком Вишем суду рехабилитовано је око 250 људи. Још осам предмета су у процедури, а рок за упућивање захтева завршава се крајем ове године. Прецизније рок истиче 15. децембра 2016.
- На основу до сада успешно спроведених рехабилитација, разлози зашто то наследници, пре свих чине су моралне природе, мада ту има и економских момената које не треба искључити. Основно је да људи желе “скидање љаге” са имена својих најчешће родитеља, који су често стрељани мимо судских одлука. На њихове породице бачена је анатема и као да су “обележени”за сва времена. С друге стране злочини у овом случају победничке стране која се устоличавала се занемарују, а било их је и то много.
- Пракса је показала да пут до истине није једноставан и лак, јер пре свега у питању је велики проток времена у коме многи актери нису више међу живима, а и документи су погубљени.
- Важност поступака је изван свега, као и насушна потреба враћања правне сигурности грађана. Без обзира што се на овакав начин, правно сагледава само узак део укупног живота и деловања једне личности, одлука суда је итекако важна.