ПЕТНАЕСТ ГОДИНА БЕЗ СИСТЕМАТСКЕ ДЕРАТИЗАЦИЈЕ
ИЗА ТРИ ПАЦОВА ЧУЧЕ ХИЉАДЕ
Зелени Србије Покрет за Шабац је одржао у понедељак конференцију за медије на којој је тема био повећан број штетних глодара на територији града. На конференцији је говорио и руководилац службе за дератизацију, дезинсекцију и дезинфекцију при Ветеринарској станици „Шабац“ др вет. мед. Петар Пушић. Том приликом је изнет податак да систематска дератизација на подручју града није вршена 15 година. Парцијалне дератизације на подручју самог града врше јавна предузећа и установе које су законом обавезне на то, као што су угоститељски објекти и школе.
-На градском језгру Шапца се колико – толико ради дератизација, међутим преко 20.000 сеоских домаћинстава остављено је да се бори само, индивидуално, и они не знају за плаћену дератизацију од 2001. године. Дератизација представља скуп поступака и мера у циљу редукције популације штетних мишоликих глодара, а то су пацови и мишеви. Ово је битно из три аспекта. Први је епидемиолошки јер су пацови и мишеви преносиоци и резервоар за 40 различитих болести и зооноза, као што су куга, трихинелоза, беснило. Други аспект је економски, јер по подацима Светске здравствене организације они поједу или загаде око пет одсто укупне производње хране. Поред тога, као трећи аспект не може бити занемарен ни страх код људи, навео је Пушић.
Председник Зелених Србије Покрета за Шабац, др Дејан Павловић рекао је да ће упутити предлог Градској управи да се уради систематска дератизација. Према ранијим проценама ВСШ ово би град коштало око 14 милиона динара.
-Економске штете могу да се санирају, али утицај на здравље људи и животиња је, по мени најважнији аспект овога. Ако се предлог сада пошаље, док се консултују стручне службе, пронађу средства, направи план рада и распишу тендери, реално је да се то уради на јесен, објаснио је Павловић.
На конференцији је речено и да скупштине станара, посредством ЈСП „Стан“, о свом трошку, раде дератизације појединих зграда. Људи са сеоских подручја углавном сами купују средства у пољопривредним и ветеринарским апотекама.
Пушић наводи да је прошле године, након дуго година, поново одобрена продаја цинк-фосфида који се користи за редукцију популације пољских мишева. Упозорава да, након што се миш отрује, ово средство изазива тровање других живих бића у ланцу исхране, а прошле године је страдала и дивљач. Иако га нема легално у малопродаји, напомиње да се не сме користити у домаћинству, јер је довољно јак да може да убије и човека.
Дератизација би требала да се ради два пута годишње, у пролеће и јесен. Поред ВСШ, на територији Шапца је ради и Завод за јавно здравље.
Не треба им подстицај за наталитет
Дејан Павловић је изнео податак да један пар пацова, у току свог животног века од три или четири године иза себе остави 20.000 потомака.
Према речима др Пушића, пацови су, уз бубашвабе, најадаптибилнији организми и најбројнији сисари.
-Ове временске прилике им погодују јер убрзавају биолошки циклус. Један пар има осам до девет окота годишње. Секутићи им расту цео живот и имају ненормалну потребу да глођу, па тако оштећују каблове и угрожавају изолације и телекомуникације. Изузетно су интелигентни и шаљу само најслабије да пробају отров. Због тога је сада развијен антикоагулантско средство које је веома благо и угину тек након трећег, четвртог узимања, а некада и касније, наводи Петар Пушић.
-На градском језгру Шапца се колико – толико ради дератизација, међутим преко 20.000 сеоских домаћинстава остављено је да се бори само, индивидуално, и они не знају за плаћену дератизацију од 2001. године. Дератизација представља скуп поступака и мера у циљу редукције популације штетних мишоликих глодара, а то су пацови и мишеви. Ово је битно из три аспекта. Први је епидемиолошки јер су пацови и мишеви преносиоци и резервоар за 40 различитих болести и зооноза, као што су куга, трихинелоза, беснило. Други аспект је економски, јер по подацима Светске здравствене организације они поједу или загаде око пет одсто укупне производње хране. Поред тога, као трећи аспект не може бити занемарен ни страх код људи, навео је Пушић.
Председник Зелених Србије Покрета за Шабац, др Дејан Павловић рекао је да ће упутити предлог Градској управи да се уради систематска дератизација. Према ранијим проценама ВСШ ово би град коштало око 14 милиона динара.
-Економске штете могу да се санирају, али утицај на здравље људи и животиња је, по мени најважнији аспект овога. Ако се предлог сада пошаље, док се консултују стручне службе, пронађу средства, направи план рада и распишу тендери, реално је да се то уради на јесен, објаснио је Павловић.
На конференцији је речено и да скупштине станара, посредством ЈСП „Стан“, о свом трошку, раде дератизације појединих зграда. Људи са сеоских подручја углавном сами купују средства у пољопривредним и ветеринарским апотекама.
Пушић наводи да је прошле године, након дуго година, поново одобрена продаја цинк-фосфида који се користи за редукцију популације пољских мишева. Упозорава да, након што се миш отрује, ово средство изазива тровање других живих бића у ланцу исхране, а прошле године је страдала и дивљач. Иако га нема легално у малопродаји, напомиње да се не сме користити у домаћинству, јер је довољно јак да може да убије и човека.
Дератизација би требала да се ради два пута годишње, у пролеће и јесен. Поред ВСШ, на територији Шапца је ради и Завод за јавно здравље.
Не треба им подстицај за наталитет
Дејан Павловић је изнео податак да један пар пацова, у току свог животног века од три или четири године иза себе остави 20.000 потомака.
Према речима др Пушића, пацови су, уз бубашвабе, најадаптибилнији организми и најбројнији сисари.
-Ове временске прилике им погодују јер убрзавају биолошки циклус. Један пар има осам до девет окота годишње. Секутићи им расту цео живот и имају ненормалну потребу да глођу, па тако оштећују каблове и угрожавају изолације и телекомуникације. Изузетно су интелигентни и шаљу само најслабије да пробају отров. Због тога је сада развијен антикоагулантско средство које је веома благо и угину тек након трећег, четвртог узимања, а некада и касније, наводи Петар Пушић.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
