ИМА ЛИ НАДЕ ЗА РОК МУЗИКУ У ШАПЦУ
ПЛОВИМО НА ТАЛАСУ КОЈЕГ НЕМА
“ Правац којем припадамо сам назвао “но њаy”. Пловимо на таласу којег нема”, каже вокал Елевена. “Рок музика је на пустом острву. Пробијање ту представља чист ентузијазам”, истиче гитариста Елевена. “Не вреди кукати! Само што више свирати и радити!” –оптимистичан је гитариста и вокал “Спржа”
У свету дисхармоничних звукова и приземног шаренила. У епохи слављења глупости и бесмисла. Ипак, постоји нада. Нада отелотворена кроз изјаву гитаристе и вокала шабачког пунк роцк састава “Спрж”: “Не вреди кукати! Само што више свирати и радити! Стање је катастрофално, али не толико да не може бити боље”.
Речи деветнаестогодишњег Томислава Ђукнића би се могле подвести под заводљиви оптимизам младости, али само када би се занемарила чињеница да иза њега стоји већ пола деценије музичке “борбе”.У том контексту оне представљају тањушан сноп светлости које нас тера да ствари погледамо из другог угла, или једноставно: престанемо да кукамо и почнемо да радимо на мењању постојећег стања ставри. Само вредни и истрајни у својим наумима успеју и да их остваре.
То најбоље сведочи пример групе “Елевен” из Шапца, која је последњих месеци прошле године провела пет недеља на МТВ листи, и постала позната широм региона.
- Да имам времеплов и да могу да се вратим двадесет година у назад и кажем:”слушај, бићеш у бенду и тај бенд ће бити пет недеља на МТВ листи, и бићете шести”, сам себи не бих веровао – каже вокал “Елевена” Зоран Кузмановић.
Рок музика на пустом острву
Но, са и без оптимизма, бити рок музичар ових дана у Србији није једноставно опредељење. Ово није професија од које може да се живи, снимање новог материјала је скуп посао, а спонзоре је све теже наћи. Како наводи Милан Катанић, гитариста “Елевена”:”Рок музика је на пустом острву. Изопштена од стране спонзора. Пробијање ту представља чист ентузијазам и непрекидну борбу и улагања на почетку и средини…после је ваљда лакше.”
-Мора доста да се ради да би се уложило у будућност. Правимо концерте, свирамо где год да нас позову како би скупили новац за снимање новог материјала и ангажовање продуцента-каже Катанић.
-Ја сам правац којем припадамо именовао у “но њаy”. Немамо правац, немамо спонзоре који ће нас подржати. Морамо да пловимо како знамо на таласу којег нема- додаје Кузмановић.
-Треба доста пара, а рок је некомерцијалан. Бенд не може да сними албум, већ једва скрпи за једну песму. Ми имамо среће јер можемо да снимамо код пријатеља – каже Ђукнић, представник “Спржа”, бенда који управо снима свој први албум.
Интернет могућност и замка
Захваљујући интернет каналу Yоу тубе, Елевен је постао познат ван граница региона.
-Постављање спота на Yоу тубе је доста помогло. За песму “Пловим сад” је чуло више људи него што сам ја могао и да претпоставим захваљујући интернету. На неке свирке су нас звали управо захваљујући тим спотовима са интернета, тако да је нама глобална мрежа у сваком случају у каријери помогла –наводи Зоран.
-Интернет је “мач са две оштрице”. Добро је што музика лакше долази до људи, а лоше је што кад човек снима албум има само трошкове никакву корист –објашњава свој став Томислав, са чијим саставом “Спрж” је шира српска јавност имала прилику да се упозна преко Бунт Рок Мастерса - РТС такмичења где су се пласирали међу 24 најбоља бенда.
Има деце која ово слушају
Када је реч о Шапцу, представници млађе генерације тврде да у овом граду рок музика има будућност. Док је Елевен више ангажован у Београду, Новом Саду, Суботици али и у Шапцу имају своју верну публику.
-Последњи велики концерт у Шапцу нам је био приликом отварања новог трга. Мени је овај наступ био јако битан јер је био највећи од када сам ја у бенду- каже Милан.
-Има деце која ово слушају, а оно што Шабац има а други градови унутрашњости не то су два рок фестивала: ШЛФ и УРМ. Потом поједини клубови где се негује квалитетан звук, као што су “Баро” и “Зепелин”. Свирали смо и у Суботици и у Новом Саду. Имамо публику. На почетку смо морали да “смарамо” да би нас ангажовали а сада нас сами зову - објашњава Томислав.
Будућност шабачке сцене
-Постоје велики бендови који могу да направе велике концерте. У Шапцу су највећи “Гоблини” и надам се да ће “Спрж” да преузме ту бакљу. Сиемпре Пелигросо је на топ листи најбољих издања у 215. години. Због свега тога се трудим да верујем да рок сцена у Шапцу још постоји и да ће бити још бендова- истиче Милан.
Уметничка солидарност
-Када смо остали без простора за пробе помоћ је дошла од стране пријатеља из уметничке групе “Комбинарт”. Марко Гавриловић нам је уступио своју кућу за вежбање, урадио нам промо фотографије за претходни албум. Од концерта у позоришту смо заједничким снагама направили прави уметнички перформанс – каже Милан Катанић.
Речи деветнаестогодишњег Томислава Ђукнића би се могле подвести под заводљиви оптимизам младости, али само када би се занемарила чињеница да иза њега стоји већ пола деценије музичке “борбе”.У том контексту оне представљају тањушан сноп светлости које нас тера да ствари погледамо из другог угла, или једноставно: престанемо да кукамо и почнемо да радимо на мењању постојећег стања ставри. Само вредни и истрајни у својим наумима успеју и да их остваре.
То најбоље сведочи пример групе “Елевен” из Шапца, која је последњих месеци прошле године провела пет недеља на МТВ листи, и постала позната широм региона.
- Да имам времеплов и да могу да се вратим двадесет година у назад и кажем:”слушај, бићеш у бенду и тај бенд ће бити пет недеља на МТВ листи, и бићете шести”, сам себи не бих веровао – каже вокал “Елевена” Зоран Кузмановић.
Рок музика на пустом острву
Но, са и без оптимизма, бити рок музичар ових дана у Србији није једноставно опредељење. Ово није професија од које може да се живи, снимање новог материјала је скуп посао, а спонзоре је све теже наћи. Како наводи Милан Катанић, гитариста “Елевена”:”Рок музика је на пустом острву. Изопштена од стране спонзора. Пробијање ту представља чист ентузијазам и непрекидну борбу и улагања на почетку и средини…после је ваљда лакше.”
-Мора доста да се ради да би се уложило у будућност. Правимо концерте, свирамо где год да нас позову како би скупили новац за снимање новог материјала и ангажовање продуцента-каже Катанић.
-Ја сам правац којем припадамо именовао у “но њаy”. Немамо правац, немамо спонзоре који ће нас подржати. Морамо да пловимо како знамо на таласу којег нема- додаје Кузмановић.
-Треба доста пара, а рок је некомерцијалан. Бенд не може да сними албум, већ једва скрпи за једну песму. Ми имамо среће јер можемо да снимамо код пријатеља – каже Ђукнић, представник “Спржа”, бенда који управо снима свој први албум.
Интернет могућност и замка
Захваљујући интернет каналу Yоу тубе, Елевен је постао познат ван граница региона.
-Постављање спота на Yоу тубе је доста помогло. За песму “Пловим сад” је чуло више људи него што сам ја могао и да претпоставим захваљујући интернету. На неке свирке су нас звали управо захваљујући тим спотовима са интернета, тако да је нама глобална мрежа у сваком случају у каријери помогла –наводи Зоран.
-Интернет је “мач са две оштрице”. Добро је што музика лакше долази до људи, а лоше је што кад човек снима албум има само трошкове никакву корист –објашњава свој став Томислав, са чијим саставом “Спрж” је шира српска јавност имала прилику да се упозна преко Бунт Рок Мастерса - РТС такмичења где су се пласирали међу 24 најбоља бенда.
Има деце која ово слушају
Када је реч о Шапцу, представници млађе генерације тврде да у овом граду рок музика има будућност. Док је Елевен више ангажован у Београду, Новом Саду, Суботици али и у Шапцу имају своју верну публику.
-Последњи велики концерт у Шапцу нам је био приликом отварања новог трга. Мени је овај наступ био јако битан јер је био највећи од када сам ја у бенду- каже Милан.
-Има деце која ово слушају, а оно што Шабац има а други градови унутрашњости не то су два рок фестивала: ШЛФ и УРМ. Потом поједини клубови где се негује квалитетан звук, као што су “Баро” и “Зепелин”. Свирали смо и у Суботици и у Новом Саду. Имамо публику. На почетку смо морали да “смарамо” да би нас ангажовали а сада нас сами зову - објашњава Томислав.
Будућност шабачке сцене
-Постоје велики бендови који могу да направе велике концерте. У Шапцу су највећи “Гоблини” и надам се да ће “Спрж” да преузме ту бакљу. Сиемпре Пелигросо је на топ листи најбољих издања у 215. години. Због свега тога се трудим да верујем да рок сцена у Шапцу још постоји и да ће бити још бендова- истиче Милан.
Уметничка солидарност
-Када смо остали без простора за пробе помоћ је дошла од стране пријатеља из уметничке групе “Комбинарт”. Марко Гавриловић нам је уступио своју кућу за вежбање, урадио нам промо фотографије за претходни албум. Од концерта у позоришту смо заједничким снагама направили прави уметнички перформанс – каже Милан Катанић.
Т.Трифковић
Најновији број
25. април 2024.
