УДРУЖИВАЊЕМ ДО ЕКОНОМСКОГ НАПРЕТКА

На почетку овог разговора за “Глас Подриња“ Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије, потврђује размишљања стручњака да српско задругарство има велике заслуге за међународно. О томе најбоље сведочи позивница Задружном савезу Србије, поводом прославе 100. годишњице Међународног задружног савеза. То се догодило у време жестоких санкција међународне заједнице Србије. Позив за учешће на овој важној прослави оцењен је као посебна почаст. У допису међународни званичници подсећају на велике заслуге професора Михаила Аврамовића, који је 1885. године у Лондону предводио државне представнике задруга Србије на оснивању Међународног задружног савеза.
Овим поводом председник Задружног савеза Србије подсећа на истраживање професора Видена Ранђеловића, који у својој књизи “Основи задругарства и земљорадничко задругарство“, тврди да су задруге као економске организације творевина епохе капитализма и да су настале у одређеној вишој фази његовог развоја.
Очигледно је да те прве задруге датирају далеко пре Другог светског рата и економије успостављене после. Чиме су се тада оснивачи и чланови задруга руководили?
- Задруге су у основи организације експлоатисаних слојева друштва: најамних радника и ситних робних произвођача-занатлија и сељака. И ту се слажем са писањем професора Ранђеловића који додаје да су оснивачи задруга углавном полазили од идеја да се удруживањем могу заштитити од експлоатације и искористити неке предности крупне производње која је са развојем капитализма постала владајући облик.
У ком смислу су задруге специфичне економске организације?
- Сами оснивачи задруга имају специфичан статус. На специфичан начин се обезбеђују средства за њихов рад. Егзистирају на посебном облику својине ( задружна ). На посебан начин се уређују унутрашњи односи међу задругарима, као што се посебно доносе одлуке и управља.
Нажалост, у постојећим економским односима многе земљорадничке задруге у Мачванском округу су нестале. Остала су њихова дворишта која махом лети нагриза густа трава и коров, а преостали објекти на њима препуштени су зубу времена. Има ли за њих наде, будући да су за многе земљораднике и село у целини често биле спас ?
- Зависи од случаја до случаја и то је углавном правно питање. Ми смо спремни увек да помогнемо и стојимо на располагању.
Какав је значај земљорадничког задругарства ?
- Он се огледа кроз организацију земљорадника са ситним поседом и специфичним начином производње како по структури тако по обиму и квалитету. Задруга пружа могућност, речју бржег економског напретка. Ствара услове за задовољење свих потреба, почев од економских, преко социјалних, културних и разних других.
Који су услови неопходни за успешнији развој задругарства?
- Потребно је да овај облик економског организовања буде препознат и подржан од креатора економске и аграрне политике и визионара развоја једне заједнице. Друго, потребне су способности задругара да кроз заједнички интерес буду задовољени оствареним појединачним интересом који им омогућава дугорочност и стабилност посла, економски и социјални напредак. И треће овај вид организовања уколико је препознат од предхотних актера може да донесе добит и појединцу и целој заједници.
Шта се очекује од недавно усвојеног новог Закона о задругама?
- Нови Закон о задругама је усвојен 29. децембра 2015. године, а ступио је на снагу седмог јануара 2016. године. Очекујемо да буде додатни подстрех развоју задругарства уз равномеран регионални развој. С друге стране успех свих и локалне самоуправе једино је могућ ако се одговори на три кључна питања. То су: Шта се хоће? С ким се хоће? Како ће се то реализовати?
Земљорадничке задруге су један добар облик организовања који може да одговори на сва постављена питања развоја пољопривреде и прехрамбене индустрије у републици и локалној самоуправи. Кључно је питање да ли има воље да то тако и буде и да ли има снага за припрему, предлагање и спровођење специфичних мера за реализацију постављених циљева развоја, што је од изузетног значаја за сва подручја у републици.