ПРОФЕСОР ДОКТОР МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ О ПУТЕВИМА И СТРАНПУТИЦАМА СРПСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
СМАЊЕЊЕ СУБВЕНЦИЈА ЛОШЕ РЕШЕЊЕ
Умањена конкурентност породичних газдинстава која поред биљне имају и сточарску производњу. Процењујем да је задружни сектор Србије опљачкан за можда чак 10 милијарди евра. Решење у удруживању и специјализацији ка профитабилнијим гранама и линијама пољопривредне производње
Угледни професор београдског универзитета и веома цењен стручњак, Миладин Шеварлић стекао је доста симпатија међу пољопривредницима, својим смелим изјавама и одмереним коментарима поводом различитих државних мера усмерених на побољшање стања у области аграрне и сточарске производње. Професор Шеварлић наставља са таквом активношћу, а основна жеља му је да помогне произвођачима у овој области рада да свој несумњиво велики потенцијал употребљавају на за њих и друштво у целини, најбољи могући начин.
То је био и основни повод, разговора за “Глас Подриња“.
Многе земљорадничке задруге у шабачком крају, а посебно у општини Богатић, једној од највећих у Мачванском округу изгубиле су трку са временом, а биле су значајна помоћ развоју села и пољопривреде у целини. Како отклонити тај недостатак?
- Задружни сектор је највећи губитник трансформације тзв. друштвене својине у друге облике својине, која се у пракси свела искључиво на модел мање или више, од стране државе толерисане, пљачкашке приватизације друштвене имовине у висини трећине или чак и мањег износа од, по правилу, нереално процењене вредности друштвене имовине. Поред тога, приватизација је спроведена пре окончања реституције имовине коју су потраживали бивши власници или углавном њихови наследници, а која још увек није завршена. Тако ће многи наследници остати без очевине или дедовине и биће исплаћени у новцу, али са симболичним износима у односу на после Другог светског рата одузету и после „октобарског преврата“ 2000. године убрзано приватизоване по нереално ниским ценама.
У периоду транзиције задружни сектор је готово потпуно уништен, јер држава није ни покушала да изврши реституцију задружне имовине која је од 1. јула 1953. године до данас преузета од стране пољопривредних комбината и других предузећа или државе без накнаде. Такође, од преосталог броја задруга, у поступку спровођења стечаја уништено је око половине укупног броја земљорадничких задруга, а њихова имовина преостала после спроведених стечајних поступака је противуставно подржављена и предата у надлежност Републичке дирекције за имовину.
Процењујем да је по наведеним и другим основама задружни сектор Србије опљачкан за можда чак и десет милијарди евра!
Уништавањем земљорадничких задруга директно су уништавана и мала породична пољопривредна газдинства, јер је за набавку репроматеријала и за пласман тржишних вишкова са сељачких газдинстава задруга неопходан привредни субјекат.
Изгубљено поверење пољопривредника у „добру намеру“ државе према задругама сада је врло тешко повратити, а добар део одговорности сносе и Задружни савез Србије који се није понашао као секторски заштитник интереса задругара и задруга. Најзад, за део проблема у задругама свакако да одговорност сносе и задругари због одсуства контроле рада директора и других органа задруга.
Задруарство је могуће и нужно обновити, али на принципу потпуне дефинисаности економских односа у задрузи и ничим ограничене транспарентности рада и управљања задругом од стране задругара ““ посредно преко управних и надзорних одбора и непосредно од стране задругара.
У процесу обнове задругарства предност треба дати специјализованим задругама, као и задругама са оријентацијом на дораду, прераду и пласман производа тзв. виших фаза прераде, које доприносе већој профитабилности производње удружених пољопривредника.
Због лоших приватизација и разних других разлога, многи су или планирају да срећу потраже у пољопривреди? Какве су им шансе?
- Шансе су им условљене њиховом посвећеношћу пољопривреди, специјализацији и тржишној оријентацији ка профитабилнијим гранама и линијама пољопривредне производње (воћарство, повртарство, пчеларство, прерада пољопривредних производа, ...) и посебно оријентацијом ка органској или барем интегрално контролисаној конвенционалној производњи.
А поред тога морају се удруживати у задруге ради заједничке набавке репроматеријала под повољнијим условима, заједничког и рационалнијег коришћења механизације и заједничког пласмана свежих производа и нарочито прерађевина од пољопривредних производа под истом робном марком.
Истовремено, део сеоског становништва и посебно повратника из градова у села са већ стеченим искуствима треба да се усмери на програме руралног развоја „око пољопривреде“, као што су домаћа радиност, сеоски туризам, сакупљање и дорада шумских плодова и лековитог биља, али и пружањем занатских услуга у сеоским подручјима ““ од оправке трактора и кућних апарата до приватних лекарских амбуланти.
Сетва је предстојећи важан задатак ратара у Србији уопште, а посебно у шабачком крају, где тај посао ваља обавити на већим површинама. Како оцењујете тренутне услове за овај значајан посао?
- Пролећна сетва, која је по површинама увек већа него јесења, одвијаће се у значајно неповољнијим условима него претходне године. Делом због смањених субвенција за биљну производњу, смањеног нивоа технологије производње, као и због неизвесних климатских услова у току летњег и јесењег периода.
Посебно мачвански сточари тржишту годишње испоручују велике количине меса, што би се рекло “живе ваге“. Цена и наплата често су велики проблем. Може ли се то решити и на који начин?
- Једини начин да сточари краткорочно елиминишу барем део проблема у производњи и неизвесности у пласману „живе ваге“ стоке јесте да удружени наступају код кланица и млекара у које имају поверење.
Дугорочно, међутим, једино решење је да удружени сточари постану сувласници и управљачи кланица, млекара, мешаона сточне хране, ... а зашто не и продајних објеката за пласман својих прерађених производа са гаранцијом здравствене исправности и производње без ГМО.
Ни код производње, пласмана и наплате млека није добра ситуација. Шта млекаџије могу очекивати од силних стратегија које најављује свака Влада у Србији?
- Одлуком да се прода ПКБ као највећа фарма млечних крава не само у Србији него и у Европи, држава шаље негативну поруку свим средњим и посебно малим произвођачима млека.
С обзиром да су до сада скупштине 126 градова и општина или преко 75% од укупно 168 локалних самоуправа у Србији једногласно се определиле за Србију без ГМО, сугеришем произвођачима млека у Мачви да се удруже и да користе искуства из, на пример, Словеније где произвођачи млека имају преко 80 одсто власништва у појединим регионално и национално значајним млекарама, укључујући и млекару у Цељу чија је целокупна производња млека и свих производа од млека са тржишно препознатљивом ознаком ““ Без ГМО!
У овом крају све више пољопривредника “сваштари“, а неки одустају од производње “традиционалних култура за Мачване“ и економичност траже у засадима воћа. Шта им можете препоручити?
- То је добра оријентација пољопривредних газдинстава на производњу профитабилнијих воћарских производа, али и радно интензивнијих производњи за упошљавање и дела незапослених из градова.
Својевремено је и Михајло Пупин писао из Америке својим Идворанима да се оријентишу на производњу воћа и поврћа уколико хоће да буду богатији!
Изгубљено поверење пољопривредника у „добру намеру“ државе према задругама сада је врло тешко повратити, а добар део одговорности сносе и Задружни савез Србије који се није понашао као секторски заштитник интереса задругара и задруга
Смањење субвенција
Како ће одлука о смањењу субвенција за регистрована пољопривредна газдинства утицати на развој пољопривреде у Мачви?
Смањење субвенција по хектару утицаће негативно за сва регистрована пољопривредна газдинства у Србији по два основа:
Ратари ће располагати са значајно мањим подстицајима по хектару за минерално ђубриво (са 2.000 уместо 3.000 динара или за 33,3%) и потпуним изостанком субвенција за најскупље дизел гориво у окружењу (за 3.000 динара или 100%) ““ без кога је данас незамислива практично потпуно механизована биљна производња, као и смањењем (за 33,3%) субвенција у новцу (са 6.000 на 2.000 динара или за 33,3%). Тиме је укупан износ субвенција по хектару смањен са 12.000 на свега 4.000 динара или за 66,7%.
Код породичних газдинстава која поред биљне имају и сточарску производњу ““ каквих је у Мачви највише, смањење субвенција по хектару одразиће се негативно и на конкурентност сточарске производње јер ће сточна храна (кукуруз и друга биљна храна) бити скупља за тов стоке, производњу млека и јаја.
То је био и основни повод, разговора за “Глас Подриња“.
Многе земљорадничке задруге у шабачком крају, а посебно у општини Богатић, једној од највећих у Мачванском округу изгубиле су трку са временом, а биле су значајна помоћ развоју села и пољопривреде у целини. Како отклонити тај недостатак?
- Задружни сектор је највећи губитник трансформације тзв. друштвене својине у друге облике својине, која се у пракси свела искључиво на модел мање или више, од стране државе толерисане, пљачкашке приватизације друштвене имовине у висини трећине или чак и мањег износа од, по правилу, нереално процењене вредности друштвене имовине. Поред тога, приватизација је спроведена пре окончања реституције имовине коју су потраживали бивши власници или углавном њихови наследници, а која још увек није завршена. Тако ће многи наследници остати без очевине или дедовине и биће исплаћени у новцу, али са симболичним износима у односу на после Другог светског рата одузету и после „октобарског преврата“ 2000. године убрзано приватизоване по нереално ниским ценама.
У периоду транзиције задружни сектор је готово потпуно уништен, јер држава није ни покушала да изврши реституцију задружне имовине која је од 1. јула 1953. године до данас преузета од стране пољопривредних комбината и других предузећа или државе без накнаде. Такође, од преосталог броја задруга, у поступку спровођења стечаја уништено је око половине укупног броја земљорадничких задруга, а њихова имовина преостала после спроведених стечајних поступака је противуставно подржављена и предата у надлежност Републичке дирекције за имовину.
Процењујем да је по наведеним и другим основама задружни сектор Србије опљачкан за можда чак и десет милијарди евра!
Уништавањем земљорадничких задруга директно су уништавана и мала породична пољопривредна газдинства, јер је за набавку репроматеријала и за пласман тржишних вишкова са сељачких газдинстава задруга неопходан привредни субјекат.
Изгубљено поверење пољопривредника у „добру намеру“ државе према задругама сада је врло тешко повратити, а добар део одговорности сносе и Задружни савез Србије који се није понашао као секторски заштитник интереса задругара и задруга. Најзад, за део проблема у задругама свакако да одговорност сносе и задругари због одсуства контроле рада директора и других органа задруга.
Задруарство је могуће и нужно обновити, али на принципу потпуне дефинисаности економских односа у задрузи и ничим ограничене транспарентности рада и управљања задругом од стране задругара ““ посредно преко управних и надзорних одбора и непосредно од стране задругара.
У процесу обнове задругарства предност треба дати специјализованим задругама, као и задругама са оријентацијом на дораду, прераду и пласман производа тзв. виших фаза прераде, које доприносе већој профитабилности производње удружених пољопривредника.
Због лоших приватизација и разних других разлога, многи су или планирају да срећу потраже у пољопривреди? Какве су им шансе?
- Шансе су им условљене њиховом посвећеношћу пољопривреди, специјализацији и тржишној оријентацији ка профитабилнијим гранама и линијама пољопривредне производње (воћарство, повртарство, пчеларство, прерада пољопривредних производа, ...) и посебно оријентацијом ка органској или барем интегрално контролисаној конвенционалној производњи.
А поред тога морају се удруживати у задруге ради заједничке набавке репроматеријала под повољнијим условима, заједничког и рационалнијег коришћења механизације и заједничког пласмана свежих производа и нарочито прерађевина од пољопривредних производа под истом робном марком.
Истовремено, део сеоског становништва и посебно повратника из градова у села са већ стеченим искуствима треба да се усмери на програме руралног развоја „око пољопривреде“, као што су домаћа радиност, сеоски туризам, сакупљање и дорада шумских плодова и лековитог биља, али и пружањем занатских услуга у сеоским подручјима ““ од оправке трактора и кућних апарата до приватних лекарских амбуланти.
Сетва је предстојећи важан задатак ратара у Србији уопште, а посебно у шабачком крају, где тај посао ваља обавити на већим површинама. Како оцењујете тренутне услове за овај значајан посао?
- Пролећна сетва, која је по површинама увек већа него јесења, одвијаће се у значајно неповољнијим условима него претходне године. Делом због смањених субвенција за биљну производњу, смањеног нивоа технологије производње, као и због неизвесних климатских услова у току летњег и јесењег периода.
Посебно мачвански сточари тржишту годишње испоручују велике количине меса, што би се рекло “живе ваге“. Цена и наплата често су велики проблем. Може ли се то решити и на који начин?
- Једини начин да сточари краткорочно елиминишу барем део проблема у производњи и неизвесности у пласману „живе ваге“ стоке јесте да удружени наступају код кланица и млекара у које имају поверење.
Дугорочно, међутим, једино решење је да удружени сточари постану сувласници и управљачи кланица, млекара, мешаона сточне хране, ... а зашто не и продајних објеката за пласман својих прерађених производа са гаранцијом здравствене исправности и производње без ГМО.
Ни код производње, пласмана и наплате млека није добра ситуација. Шта млекаџије могу очекивати од силних стратегија које најављује свака Влада у Србији?
- Одлуком да се прода ПКБ као највећа фарма млечних крава не само у Србији него и у Европи, држава шаље негативну поруку свим средњим и посебно малим произвођачима млека.
С обзиром да су до сада скупштине 126 градова и општина или преко 75% од укупно 168 локалних самоуправа у Србији једногласно се определиле за Србију без ГМО, сугеришем произвођачима млека у Мачви да се удруже и да користе искуства из, на пример, Словеније где произвођачи млека имају преко 80 одсто власништва у појединим регионално и национално значајним млекарама, укључујући и млекару у Цељу чија је целокупна производња млека и свих производа од млека са тржишно препознатљивом ознаком ““ Без ГМО!
У овом крају све више пољопривредника “сваштари“, а неки одустају од производње “традиционалних култура за Мачване“ и економичност траже у засадима воћа. Шта им можете препоручити?
- То је добра оријентација пољопривредних газдинстава на производњу профитабилнијих воћарских производа, али и радно интензивнијих производњи за упошљавање и дела незапослених из градова.
Својевремено је и Михајло Пупин писао из Америке својим Идворанима да се оријентишу на производњу воћа и поврћа уколико хоће да буду богатији!
Изгубљено поверење пољопривредника у „добру намеру“ државе према задругама сада је врло тешко повратити, а добар део одговорности сносе и Задружни савез Србије који се није понашао као секторски заштитник интереса задругара и задруга
Смањење субвенција
Како ће одлука о смањењу субвенција за регистрована пољопривредна газдинства утицати на развој пољопривреде у Мачви?
Смањење субвенција по хектару утицаће негативно за сва регистрована пољопривредна газдинства у Србији по два основа:
Ратари ће располагати са значајно мањим подстицајима по хектару за минерално ђубриво (са 2.000 уместо 3.000 динара или за 33,3%) и потпуним изостанком субвенција за најскупље дизел гориво у окружењу (за 3.000 динара или 100%) ““ без кога је данас незамислива практично потпуно механизована биљна производња, као и смањењем (за 33,3%) субвенција у новцу (са 6.000 на 2.000 динара или за 33,3%). Тиме је укупан износ субвенција по хектару смањен са 12.000 на свега 4.000 динара или за 66,7%.
Код породичних газдинстава која поред биљне имају и сточарску производњу ““ каквих је у Мачви највише, смањење субвенција по хектару одразиће се негативно и на конкурентност сточарске производње јер ће сточна храна (кукуруз и друга биљна храна) бити скупља за тов стоке, производњу млека и јаја.
Љ.Ђукић
Најновији број
25. април 2024.
