ПЕЧАТ ЈАВНОГ СЕРВИСА

Кад увече у пола осам преко осветљеног екрана „звекне“ печат на потврду да је Јавни сервис „власништво грађана Србије“ и да нам то даје „право да знамо све“, испред телевизора заседне вишемилионски аудиторијум, безмало цела Србија. Јер, забога, почиње „Дневник“, а то се несме пропустити. Ту је истина. Ту ћемо сазнати шта је то што је обележило дан за нама.
И тако свакога дана, из године у годину, Србија дрежди испред свог „Дневника“, од детета у колевци до старца на издисају. Будући да на екрану није истакнута у на црвеној позадини она бројка са поруком: „Не препоручујемо млађим од 12 година“, ову емисију гледају сви узрасти, тако да се слободно може рећи да је „Дневник“ породична емисија „пар екселанс“.
Трепћу, дакле, пиплиметри, а Управа РТС са поносом и, са свог аспекта потпуно оправдано, истиче да ову емисију гледа „толико и толико милиона гледалаца“, да је по гледаности непревазиђена на српском медијском простору и тако даље, уздуж и попреко. И сви су задовољни: Јавни сервис што је, коначно, стекао поверење целе нације, а ми, грађани, што имамо „Дневник“ који нам даје објективан и целовит преглед стварности.
У том општем задовољству и међусобном поверењу између Јавног сервиса и грађана, неосетно се изгубило неколико важних питања: колико информације пласиране у поменутој емисији утичу на формирање јавног мњења, како нам формирају свест и како доприносе успостављању система вредности код нас грађана. А та питања су, сложићете се много важна, јер од њих директно зависи какво ћемо друштво бити и чему ћемо као појединци тежити.