ТУРИСТИЧКО РЕШЕЊЕ ЗА ГРАДОВЕ УЗ ДРИНУ
Пројекат огромног потенцијала
Стефан Ивановић је студент друге године на Економском факултету на Палама, смер Туризам и хотелијерство.
Приликом полагања предмета Економика туризма, Стефан је, у склопу самог испита, морао да смисли пројекат како да се захваљујући туризму оснажи нека општина или град. И написао је пројекат такав да му је професор Александар Стојановић, творац економске и финансијске оправданости Андрићграда, само на пројекат дао оцену десет и упутио га да пројекат однесе у општину, чак му је рекао да каже да се он заузео за њега и да је он рецезент на његовом пројекту. Пројекат подразумева сплаварење реком Дрином.
Суштина пројекта јесте развој општина Бајине Баште, Љубовије, Сребренице и Братунца захваљујући туризму на овој реци. Наиме, ток Дрине од Бајине Баште до Братунца дугачак је око 70 километара. Требало би изградити бунгалове на сваких 10 километара, с тим да је један на нашој, а други на србијанској страни, тако да би на нашој страни било три или четири објекта. Ти бунгалови би имали лежајеве за ноћење, али и ресторане домаће кухиње.
-Врло битна ствар, коју ми је и професор нагласио и посебно ме похвалио за то, јесте што би се ти бунгалови храном снабдевали од домаћинстава из ове четири општине. Та храна би била аутентична: сир, кајмак, уштипци, месо, малине, шљиве, дринска риба- каже нам Стефан.
Са свим овим имали бисмо мултипликативни ефекат туризма, као што је укључивање људи из свих ових насеља и њихова зарада, јер би било привремено запослених током саме изградње, а поврх тога трајно запослених, као што су домари, кувари, конобари.
-Што се тиче сплаварења, оно не би било напорно, не би се одједном прелазило свих 70 километара, већ ако сплаваримо и тренутно смо на територији Љубовије, обићи ћемо кањон реке Трешњице, Белоглаве супове, манастир Соко Град, Римски мост и слично. Ако смо у Сребреници, обишли бисмо Губер, Манастир Сасе, тако за сваку општину- рекао је Стефан.
Сплаварење би се могло одвијати и зими, кад је Дрина мирна, а после сплаварења може да се оде у манастир или тзв. “Еуро Сафари“, обилазак наших шума, те посматрање дивљачи, а наравно и ловни и риболовни туризам.
-Већина мојих колега је узимала Јахорину или аеродром у Мостару, због Међугорја. Ја сам се сетио Братунца. Нисам размишљао ни минут. Ишао сам у гимназију у Љубовију, па сам упућен у туристичке потенцијале и Љубовије, ту сам затим укључио и Сребреницу и Братунац. Ово сам узео јер је, за разлику од Јахорине и Мостара, доста лакше правити разне варијације пројекта- додаје Стефан.
Он такође сматра да је лакше добити одређене донације јер је реч о прекограничној сарадњи и да у зависности од заинтересованости, пројекат може да се односи на само једну, две, три или све четири општине. Међутим, све је остало на речима. Пројекат је Стефан однео Невенки Мајсторовић у Општину, она је била одушевљена радом, али ни њено инсистирање да Туристичка организација Републике Српске подржи пројекат, није уродило плодом. Стефан је послао неколико мејлова ТОРС али нико није одговорио.
-Пројекат зато нисам хтео ни да носим у Сребреницу или Бајину Башту. Водио сам се размишљањем да уколико власти моје општине не желе да помогну свом суграђанину, који има амбицију да остане у Братунцу, зашто би то радиле остале општине- завршава Стефан своју причу.
Приликом полагања предмета Економика туризма, Стефан је, у склопу самог испита, морао да смисли пројекат како да се захваљујући туризму оснажи нека општина или град. И написао је пројекат такав да му је професор Александар Стојановић, творац економске и финансијске оправданости Андрићграда, само на пројекат дао оцену десет и упутио га да пројекат однесе у општину, чак му је рекао да каже да се он заузео за њега и да је он рецезент на његовом пројекту. Пројекат подразумева сплаварење реком Дрином.
Суштина пројекта јесте развој општина Бајине Баште, Љубовије, Сребренице и Братунца захваљујући туризму на овој реци. Наиме, ток Дрине од Бајине Баште до Братунца дугачак је око 70 километара. Требало би изградити бунгалове на сваких 10 километара, с тим да је један на нашој, а други на србијанској страни, тако да би на нашој страни било три или четири објекта. Ти бунгалови би имали лежајеве за ноћење, али и ресторане домаће кухиње.
-Врло битна ствар, коју ми је и професор нагласио и посебно ме похвалио за то, јесте што би се ти бунгалови храном снабдевали од домаћинстава из ове четири општине. Та храна би била аутентична: сир, кајмак, уштипци, месо, малине, шљиве, дринска риба- каже нам Стефан.
Са свим овим имали бисмо мултипликативни ефекат туризма, као што је укључивање људи из свих ових насеља и њихова зарада, јер би било привремено запослених током саме изградње, а поврх тога трајно запослених, као што су домари, кувари, конобари.
-Што се тиче сплаварења, оно не би било напорно, не би се одједном прелазило свих 70 километара, већ ако сплаваримо и тренутно смо на територији Љубовије, обићи ћемо кањон реке Трешњице, Белоглаве супове, манастир Соко Град, Римски мост и слично. Ако смо у Сребреници, обишли бисмо Губер, Манастир Сасе, тако за сваку општину- рекао је Стефан.
Сплаварење би се могло одвијати и зими, кад је Дрина мирна, а после сплаварења може да се оде у манастир или тзв. “Еуро Сафари“, обилазак наших шума, те посматрање дивљачи, а наравно и ловни и риболовни туризам.
-Већина мојих колега је узимала Јахорину или аеродром у Мостару, због Међугорја. Ја сам се сетио Братунца. Нисам размишљао ни минут. Ишао сам у гимназију у Љубовију, па сам упућен у туристичке потенцијале и Љубовије, ту сам затим укључио и Сребреницу и Братунац. Ово сам узео јер је, за разлику од Јахорине и Мостара, доста лакше правити разне варијације пројекта- додаје Стефан.
Он такође сматра да је лакше добити одређене донације јер је реч о прекограничној сарадњи и да у зависности од заинтересованости, пројекат може да се односи на само једну, две, три или све четири општине. Међутим, све је остало на речима. Пројекат је Стефан однео Невенки Мајсторовић у Општину, она је била одушевљена радом, али ни њено инсистирање да Туристичка организација Републике Српске подржи пројекат, није уродило плодом. Стефан је послао неколико мејлова ТОРС али нико није одговорио.
-Пројекат зато нисам хтео ни да носим у Сребреницу или Бајину Башту. Водио сам се размишљањем да уколико власти моје општине не желе да помогну свом суграђанину, који има амбицију да остане у Братунцу, зашто би то радиле остале општине- завршава Стефан своју причу.
Најновији број
25. април 2024.
