МАЈСТОР СЛАВКО И У 83. РАДИ

У улици Устаничкој живи породица Јанковић 83 године стар пинтер Славко и пет година млађа супруга Аница. Изродили су троје деце Десанку, Драгицу и Зорана и имају петоро унучади Александра, Кристину, Ану, Јелену и Теодору. Све је почело 1947. године у родном Букору.
- Било је то радно и тешко време. Уз оца Љубисава научио сам пинтерски занат а потом се оженио и запослио а занат наставио брат Љубомир познатији као Дућко. Отац се бунио што одлазим али пут ме водио у Барич па потом у “Шапчанку“ где сам бринуо о бачвама и радио око њих али до посла се неје дошло лако. Приметио ме руководиоц како помажем код паковања лименки возачу и, тако сам на препоруку се запослио и, потом подигао кућу и то не једну него две. Прва је била на путу који је по сред куће био уцртан, па смо урадили ову која нам ето упеглана изгледа лепо, али је тешко било до куће доћи. Ту сам преселио супругу и ћерку и све је тако почело, каже мајстор Славко.
Из родне Ћосића мале даље је текло радно у Шапцу и породица се ширила али и терала како воли рећи на већи рад.
- Када се дође кући само мало узме леба па рад до дубоко у ноћ, било је и преко тридесет буради свих величина одједном у дворишту али све се стизало. Радом је побеђивано тешко време а чељад се увећавала, школовала, изводила на пут и тако редом, каже мајстор од угледа.
Уз њега и супруга Аница је научила добар део заната.
- Скоро да нема тајни у послу за мене и помажем колико се може. Радило се овде и бурића и каца већих али и за туршију и у свему сам учествовала, уз смех каже супруга.
И тако и у деветој деценији живота сваки дан је обележен радом па се уз занат уради и лепа башта са поврћем и брине о бројном воћу а ту је и рен по којем се двориште препознавало. Пинтер Славко радно и у 83. години уз свесрдну помоћ супруге.