БУБЊЕВИ НАЈАВИЛИ БРЕХТА

То је била његова прва изведена драма. Буквално је експлодирала немачком културном сценом и више него скренула пажњу на младог генијалног писца/песника који је већ овим делом показао да ће се позориште, бар у смислу политичког позоришта, делити на оно пре и оно после Бертолда Брехта.
Наравно да се у у случају Бубњева у ноћи још увек не ради о тексту који одражава све касније, зреле постулате Брехтове теорије Епског театра, али их свакако наговештава задржавајући при том невероватну сирову снагу песничког израза који се данас може мерити можда само са естетиком панка или репа. Брехт се каснијих година довијао на разне начине да крај комада прикаже у светлу промоције револуционарних идеала ““ јер то Краглерови поступци свакако нису ““ па је чак покушавао и да комад “исправи“ и допише како би се боље уклопио у слику коју је покушавао да остави о себи и свом делу, поготово пред крај живота када је прихваћен на Истоку као месија модерног дијалектичког театра. Срећом старијем Брехту није успело да укроти младог разузданог песника који је непогрешиво али и безобразно следио сирови инстинкт самоодржања свог главног јунака без претензије да се својом драмом додвори било којем политичком концепту.