7. АПРИЛ, СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА
ПОБЕДИ ДИЈАБЕТЕС
Један од значајних датума у Календару јавног здравља, 7. април, Светски дан здравља, ове године се обележава под слоганом “Победи дијабетес“
Глобална епидемија дијабетеса је један од највећих здравствених изазова 21. века са великим хуманим, социјалним и економским последицама. Оболели од дијабетеса имају од два до четири пута већи ризик од шлога и срчаног инфаркта. Поред тога, дијабетес је најчешћи узрок слепила код радноактивног становништва, терминалне бубрежне болести и ампутације доњих екстремитета.
На Генералној скупштини УН 2006. године, по први пут је једно незаразно обољење ““ дијабетес, означено као глобални проблем који се третира попут епидемије заразне болести. Шокантан је податак да дијабетес сваке године односи исти број живота као ХИВ/АИДС. У свету, око 415 милиона људи има дијабетес, а број оболелих и даље расте, посебно у земљама у развоју. Већина оболелих је старосне доби од 45 до 65 година, што одговара најпродуктивнијем периоду живота.
Наша земља следи узлазни тренд обољевања земаља у транзицији. У протеклих десет година, број особа са дијагнозом дијабетеса порастао је готово 50%, тако да данас у Србији око 470.000 особа (8,1% становништва) живи са дијабетесом. Најчешће су особе са типом 2 дијабетеса, који обухвата преко 90% оболелих. Овај тип шећерне болести се сваке године у нашој земљи дијагностикује у просеку код 16.000 особа, обично после 40. године живота, нешто чешће код особа женског пола. Последњих година овај тип дијабетеса није више толико редак ни код млађих особа и адолесцената, као последица растуће епидемије гојазности.
Број особа са типом 1 дијабетеса има 5““10% пацијената, мада је једно од најчешћих хроничних обољења у детињству. У питању су деца која се од најранијег периода свог живота лече инсулином. Према подацима Института за јавно здравље ““ Регистра за дијабетес, у нашој земљи од типа 1 дијабетеса годишње оболи приближно 157 девојчица и дечака узраста до 14 година. Највећи број оболелих се дијагностикује у пубертету, између десете и четрнаесте године. Нажалост, превенција типа 1 дијабетеса који у највећој мери погађа најмлађе, још увек није могућа. Фактори спољашње средине, за које се сматра да су иницијатори процеса који доводе до деструкције ћелија које производе инсулин, још увек су предмет истраживања.
Охрабрује чињеница да се променом животних навика може спречити или одложити настанак дијабетеса типа 2. Клиничка истраживања су показала да релативно мале промене у стилу живота, као што су усвајање правилног начина исхране, повећање физичке активности и одржавање нормалне телесне тежине, преко 50% смањују ризик за настанак дијабетеса.
Поред здравог стила живота, важно је редовно контролисати своје здравље код изабраног лекара. На основу најновијег Правилника о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији („Сл. гласник РС“, бр. 7/2011), све особе од 18 до 35 година имају право на систематски преглед једном у 5 година (који подразумева општи клинички преглед уз све неопходне лабораторијске анализе), а старији од 35 година на процену ризика и рану детекцију за настанак типа 2 дијабетеса.
На Генералној скупштини УН 2006. године, по први пут је једно незаразно обољење ““ дијабетес, означено као глобални проблем који се третира попут епидемије заразне болести. Шокантан је податак да дијабетес сваке године односи исти број живота као ХИВ/АИДС. У свету, око 415 милиона људи има дијабетес, а број оболелих и даље расте, посебно у земљама у развоју. Већина оболелих је старосне доби од 45 до 65 година, што одговара најпродуктивнијем периоду живота.
Наша земља следи узлазни тренд обољевања земаља у транзицији. У протеклих десет година, број особа са дијагнозом дијабетеса порастао је готово 50%, тако да данас у Србији око 470.000 особа (8,1% становништва) живи са дијабетесом. Најчешће су особе са типом 2 дијабетеса, који обухвата преко 90% оболелих. Овај тип шећерне болести се сваке године у нашој земљи дијагностикује у просеку код 16.000 особа, обично после 40. године живота, нешто чешће код особа женског пола. Последњих година овај тип дијабетеса није више толико редак ни код млађих особа и адолесцената, као последица растуће епидемије гојазности.
Број особа са типом 1 дијабетеса има 5““10% пацијената, мада је једно од најчешћих хроничних обољења у детињству. У питању су деца која се од најранијег периода свог живота лече инсулином. Према подацима Института за јавно здравље ““ Регистра за дијабетес, у нашој земљи од типа 1 дијабетеса годишње оболи приближно 157 девојчица и дечака узраста до 14 година. Највећи број оболелих се дијагностикује у пубертету, између десете и четрнаесте године. Нажалост, превенција типа 1 дијабетеса који у највећој мери погађа најмлађе, још увек није могућа. Фактори спољашње средине, за које се сматра да су иницијатори процеса који доводе до деструкције ћелија које производе инсулин, још увек су предмет истраживања.
Охрабрује чињеница да се променом животних навика може спречити или одложити настанак дијабетеса типа 2. Клиничка истраживања су показала да релативно мале промене у стилу живота, као што су усвајање правилног начина исхране, повећање физичке активности и одржавање нормалне телесне тежине, преко 50% смањују ризик за настанак дијабетеса.
Поред здравог стила живота, важно је редовно контролисати своје здравље код изабраног лекара. На основу најновијег Правилника о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији („Сл. гласник РС“, бр. 7/2011), све особе од 18 до 35 година имају право на систематски преглед једном у 5 година (који подразумева општи клинички преглед уз све неопходне лабораторијске анализе), а старији од 35 година на процену ризика и рану детекцију за настанак типа 2 дијабетеса.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
