ВЕСНА РАКИЋ ВОДИНЕЛИЋ, ПРЕДСЕДНИЦА САВЕТА НОВЕ СТРАНКЕ
ШАКА О СТО НИЈЕ РЕШЕЊЕ
Избори су расписани због тога да би се добиле још четири године мандата. Код нас је велики раскорак између реалности и пренадуваног балона лажи који производи власт у Србији. Стабилност је могла да се постигне, а да се не смањују пензије и плате
Ови избори, ако се гледа нека теорија парламентаризма, нису били потребни. Влада није пала, има врло стабилну већину, тврди да спроводи оно што је њихов програм, мада ја то не мислим, и тврди да има релативно велики број људи који у то верују. Са становишта неке практичне политике, зашто су избори расписани, питање је за СНС, а ми можемо само да нагађамо ““ каже Весна Ракић Водинелић, председница Савета Нове странке у разговору за „Глас Подриња“.
Многи говоре о томе да ће на овај начин СНС да се избори за нове четири године мандата.
Најближи су истини они који сматрају да су избори расписани због тога да би се добиле још четири године мандата. Потпуно је јасно да популарност те странке и лидера опада и вероватно су проценили да је ово добар тренутак да се зараде нове, релативно сигурне, четири године они и организују. Мислим да је то грешка у калкулацији.
Шта очекујете од избора?
- Ако резултат избора буде приближан садашњем, у шта ја не верујем, ова имплозија која је отпочела у Србији, на жалост ће се наставити, економска криза ће се продубити, а вербална, па и физичка агресивност која сада ескалира, постаће опасна и прихваћена. Питање је колико ће ЕУ и даље да буде отворена за пријем Србије. Ако се и та врата затворе, ако се затвори тај притисак на Србију, можемо да очекујемо изолацију, неповољан економски развој и даље пропадање. Чини ми се да су права истраживања она која говоре да СНС има мање од 40 одсто. Очекујем да СНС пада, и да расту СПС, радикали и неке изразито десничарске странке.
Када би после избора дошла нека друга власт, шта би то морала прво да уради?
- Морала би да заустави финансијску, правну и етичку ерозију. То неће бити лак посао ни за кога. Онда би морало де се предузму неке економске мере које неће да се односе на појединце. Садашња власт нема идеологију, али има идеју да је за државу број један државно руководство, а број два територија. Као да су заборавили да на тој територији живе неки грађани и људи и да они не би требало да служе само за неку злоупотребу. То је слика за коју, на жалост, није одговорна само Вучићева влада. Некаква стабилност се могла постићи и у ово време, пре него да се захвата у пензије и плате.
Чињеница је да се данас у Србији теже живи него раније, да имамо најмања примања у региону, али са друге стране премијер има огромну полуларност. Како то тумачите?
- То је привидна противречност и она је везана за културну матрицу односа према власти. Срела сам велики број људи који говори о томе да је потребно увести ред, а да се ред уводи тако што ће неко руком трескати по столу, не схватајући да трескањем руком по столу прераста у трескање некога по леђима. Људи сматрају да ред у друштву може да се успостави само аутократским методама. То није тако. Код нас је велики раскорак између реалности и пренадуваног балона лажи који производи власт у Србији, мислим да понекада људи то не могу ни да верују и да оно што виде волели би да не буде истина. Живећи у лошим околности, људи имају потребу да верују у неке визије, и не виде своју стварност. Чини ми се да тај тренутак суочавања са гладним стомаком, ипак, није далеко. Овде већина људи живи живот који није достојан Европљанина у 21. веку.
Како Ви коментаришете медијску слику у Србији?
- Медијска сцена је потпуно затворена према слободном мишљењу, а прешироко отворена према владајућем мишљењу. Разлика у односу на време Милошевића, што је он игнорисао опозиционе медије и што их је омаловажавао, и то је ако хоћете да будете аутократа можда и паметније, него што ради премијер Вучић. Он се са оно мало медија који пружају неки отпор, вербално обрачунава и то тако што нема противника испред себе него има новинаре који га подржавају, и онда се они такмиче ко ће више да оцрни друге медије. Медији се ипак не могу потпуно затворити, али медији и новинари су претерано отворени за ту идоктринацију.
ПРЕСУДА ШЕШЕЉУ - ИЗНЕНАЂЕЊЕ
Да ли је за Вас ослобађајућа пресуда Војиславу Шешељу у Хагу изненађење, и какве рефлексије те пресуде очекујете у Србији?
- Основни разлог је било то што није било довољно доказа да се тврди да је Шешељ члан удруженог злочиначког подухвата. Он није био државни функционер. Ако суд сматра да он није био члан, не можете да очекујете пресуду која није ослобађајућа. За мене је та пресуда била изненађујућа, али не и искључена. Што се тиче рецепције, виде се прве реакције. Грађани су задовољни што још један грађанин Србије није осуђен. Суд не може да оцењује легитимност неке политичке идеје, попут идеје Велике Србије. Како ће наша државна власт да реагује, видећемо, као и то да ли постоји неки прећутни споразум о ненападању између Александра Вучића и Војислава Шешеља.
Многи говоре о томе да ће на овај начин СНС да се избори за нове четири године мандата.
Најближи су истини они који сматрају да су избори расписани због тога да би се добиле још четири године мандата. Потпуно је јасно да популарност те странке и лидера опада и вероватно су проценили да је ово добар тренутак да се зараде нове, релативно сигурне, четири године они и организују. Мислим да је то грешка у калкулацији.
Шта очекујете од избора?
- Ако резултат избора буде приближан садашњем, у шта ја не верујем, ова имплозија која је отпочела у Србији, на жалост ће се наставити, економска криза ће се продубити, а вербална, па и физичка агресивност која сада ескалира, постаће опасна и прихваћена. Питање је колико ће ЕУ и даље да буде отворена за пријем Србије. Ако се и та врата затворе, ако се затвори тај притисак на Србију, можемо да очекујемо изолацију, неповољан економски развој и даље пропадање. Чини ми се да су права истраживања она која говоре да СНС има мање од 40 одсто. Очекујем да СНС пада, и да расту СПС, радикали и неке изразито десничарске странке.
Када би после избора дошла нека друга власт, шта би то морала прво да уради?
- Морала би да заустави финансијску, правну и етичку ерозију. То неће бити лак посао ни за кога. Онда би морало де се предузму неке економске мере које неће да се односе на појединце. Садашња власт нема идеологију, али има идеју да је за државу број један државно руководство, а број два територија. Као да су заборавили да на тој територији живе неки грађани и људи и да они не би требало да служе само за неку злоупотребу. То је слика за коју, на жалост, није одговорна само Вучићева влада. Некаква стабилност се могла постићи и у ово време, пре него да се захвата у пензије и плате.
Чињеница је да се данас у Србији теже живи него раније, да имамо најмања примања у региону, али са друге стране премијер има огромну полуларност. Како то тумачите?
- То је привидна противречност и она је везана за културну матрицу односа према власти. Срела сам велики број људи који говори о томе да је потребно увести ред, а да се ред уводи тако што ће неко руком трескати по столу, не схватајући да трескањем руком по столу прераста у трескање некога по леђима. Људи сматрају да ред у друштву може да се успостави само аутократским методама. То није тако. Код нас је велики раскорак између реалности и пренадуваног балона лажи који производи власт у Србији, мислим да понекада људи то не могу ни да верују и да оно што виде волели би да не буде истина. Живећи у лошим околности, људи имају потребу да верују у неке визије, и не виде своју стварност. Чини ми се да тај тренутак суочавања са гладним стомаком, ипак, није далеко. Овде већина људи живи живот који није достојан Европљанина у 21. веку.
Како Ви коментаришете медијску слику у Србији?
- Медијска сцена је потпуно затворена према слободном мишљењу, а прешироко отворена према владајућем мишљењу. Разлика у односу на време Милошевића, што је он игнорисао опозиционе медије и што их је омаловажавао, и то је ако хоћете да будете аутократа можда и паметније, него што ради премијер Вучић. Он се са оно мало медија који пружају неки отпор, вербално обрачунава и то тако што нема противника испред себе него има новинаре који га подржавају, и онда се они такмиче ко ће више да оцрни друге медије. Медији се ипак не могу потпуно затворити, али медији и новинари су претерано отворени за ту идоктринацију.
ПРЕСУДА ШЕШЕЉУ - ИЗНЕНАЂЕЊЕ
Да ли је за Вас ослобађајућа пресуда Војиславу Шешељу у Хагу изненађење, и какве рефлексије те пресуде очекујете у Србији?
- Основни разлог је било то што није било довољно доказа да се тврди да је Шешељ члан удруженог злочиначког подухвата. Он није био државни функционер. Ако суд сматра да он није био члан, не можете да очекујете пресуду која није ослобађајућа. За мене је та пресуда била изненађујућа, али не и искључена. Што се тиче рецепције, виде се прве реакције. Грађани су задовољни што још један грађанин Србије није осуђен. Суд не може да оцењује легитимност неке политичке идеје, попут идеје Велике Србије. Како ће наша државна власт да реагује, видећемо, као и то да ли постоји неки прећутни споразум о ненападању између Александра Вучића и Војислава Шешеља.
Н. К.
Најновији број
25. април 2024.
