ДРЖАВА ПО МЕРИ ЛУДАКА И ЛОПОВА

Д. И. (1949) није обичан пензионер. Драгољуб се у односу на већину пензионера издваја по специфичном хобију. Нису у питању домине, риболов, псовање власти или опозиције, већ кључеви. Као пасионирани љубитељ кључева, увек их носи у руци. Нарочито када пролази поред аутомобила. Маршрута позната: Кнез Михаилова, Сремска, Трг ђачког батаљона, па назад до Јанка Веселиновића. Од новембра до марта, десетак људи је Полицијској управи у Шапцу пријавило да су им возила оштећена у некој од ових улица. Број је заправо далеко већи. У просеку, сваки трећи-четврти аутомобил на овом потезу носи уметнички потпис чика Драгољуба.
Најчешће у преподневним сатима, по повратку из Тржнице, свежњем кључева запара по неколико аутомобила. Велики број возила оштећен је више пута. Због хира, безобразлука или болести, тек више од 100 аутомобила зрело је за поправку. У зависности од оштећења, модела и старости возила, мајстори наплаћују од 50 па до више од 500 еура санирање штете. Па добро, што га не тужите, запитаће се неко. Процедура наравно постоји. Али траје. И кошта. А испоставиће се и да је узалудна.
У конкретном случају ствар изгледа овако: штета пријављена у Полицијској управи 29. фебруара; 1. марта, након уплаћених 600 динара таксе предат захтев за потврду о пријављеној штети на возилу; потврда преузета 4. марта. Наиван човек помисли како ће, уз очевица који је посведочио да је Драгољуб оштетио аутомобил, ствар ићи глатко. Ту се, по старом добром српском правном обичају, наравно превари. Тужилаштво у Шапцу одбацује кривичну пријаву за насилничко понашање и доноси решење да се понашање Драгољуба И. окарактерише као уништење и оштећење туђе ствари, чије се гоњење предузима по приватној тужби. Резиме: нека бена ти без икаквог разлога намерно оштети возило, платиш таксу да би добио потврду чија је једина сврха да те још једном подсети на то да ћеш из свог џепа платити поправку, а као шлаг на торту ти стигне предлог да се по судницама самостално акаш са човеком чије делање не одудара од понашања Лудог шеширџије из Алисе у земљи чуда.
Познавајући наше правосуђе, највероватнија је опција да ћеш се, када се спор оконча, после пар деценија и гомиле потрошеног новца, ухватити руку под руку са некадашњим архи-непријатељем, та да ћете заједно, уместо у дилкарници, на слободи смишљати нове *издарије.
„Драгољуб има и неформалног колегу, млађег мушкарца са Тркалишта. Господину са „Доњег шора“ специјалност је ломљење ретровизора из чисте обести. Ако на паркингу, или у вожњи, приметите да вам фали неко од огледалаца на вашем аутомобилу, не нервирајте се. Са мање стреса ћете проћи ако платите пар десетина или стотина евра штете, јер, погађате, ни у оваквим случајевима надлежни не реагују по службеној дужности.“
„На поступање по службеној дужности можете да рачунате. Додуше, само онда када ви направите прекршај а неки од надлежних државних органа га примети. Ако, не дај боже, неправилно залепите регистрациону налепницу, ризукујете казну у износу од 6.000 до 20.000 динара. Ако се дрзнете да је не платите, гониће вас, у најмању руку, као ратног злочинца све до Казнено поправног завода у Богосавцу.“
ПРАВО НА СТРАНИ ЛОПОВА
„Не треба ти школа да би добро живео. Посвети се бато модерном предузетништву. Сваки дан по неколико пута марнеш нешто за пет сома и Бог да те види. Оно, ризик да те ухвате и умлате постоји, али ниједан посао у Србији данас није сигуран. Осим ако ниси Расим Љајић, али то је већ друга ствар. Овако, живиш лепо као поштен лопов, приходујеш као лекар специјалиста са дежурствима или као средњошколац у „Србијагасу“, а ако ти је баш стало до титуле, за два месеца ћеш се китити докторатом. Са Џон Незбита, Униона, Сингидунума, ФЕФА или нечег сличног, ко да је важно“, каже наш имагинарни саговорник.
Кад мало боље размислим, у праву је. Ујутру, чим се пробудиш око подне, кренеш у продавницу и под мишку ставиш робу у вреднсти до пет хиљада динара. Поподне се провозаш до пумпе, наточиш цирка 4. 999 динара и одеш не сврнувши на касу. Увече посетиш комшијин подрум, мазнеш бицикл или нешто слично. Током ноћи обијеш неку помоћну кућу на другом крају града, односеш алат, косачицу или шта ти већ падне под руку, па сутра Јово наново. Џаба што продавац, пумпаџија, комшија и н.н. суграђанин косе са глава чупају, закон је на твојој страни. И то под условом да се Полиција потруди да те ухвати. Појединачно ниси украо ништа вредније од 5.000 динара, могу само да те туже приватно. Ако мислиш та је то неки ризик, погледај носећи текст. Овакав пример следи и наш пријатељ Н. М. (1984), инспекторима Полицијске управе у Шапцу познатији као Црквењак. Надимак носи по специјалности због које би и поштен атеиста поцрвенео, а камоли верник. Многи олтари цркава по архијерејским намесништвима Епархије Шабачке упознати су са радом овог грешника. Крађе од физичких лица такође му нису стране. Ако неко од оштећених део своје имовине и примети код Небојше на улици он је спреман на компромис. Ствар коју сте затекла код њега ће вам уљудно вратити, а све остале, док му се по налогу Тужилаштва не обави претрес стана, на шта обично ваља чекати неколико недеља, ће склонити на сигурно. Џаба вам што сте ухватили лопова, већину ствари нећете добити назад. И батине кад добије отрпи их. Као свака жена жртва насилника. Само, Црквењак неће да иде у Сигурну кућу. А и зашто би, јер је Србија, са својим законима и казненом политиком, за њега најсигурнија могућа Сигурна кућа.