ПРОМОВИСАНА КЊИГА “БИТИ РОКЕНРОЛ“ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ
ЧУВАРИ ПЛАМЕНА
После успешне прве сезоне “Музичких прича“ у Културном центру, друга је започела промоцијом књиге “Бити рокенрол“. Књига представља збирку текстова новинара и рок критичара Петра Пеце Поповића “Улазак у харем“ и књижевника Михајла Пантића “Чудна шума“. У опуштеној атмосфери, аутори су говорили, без ламента и претеране сентименталности над прохујалим временима, о времену када се живео рокенрол.
- Ми смо обиграли целу Србију на промоцијима где се окупља свет за који мислимо да представља неку врсту преживелости, јер је очигледно да је савремени медијски амбијент потпуно супротан, али ме веома радује чињеница да у готово сваком граду срећем ентузијасте, које називам чуварима пламена. То су људи који одржавају ту енергију, која је више од рокенрола. Сад, кад се тај век завршио, врло добро се види да је то искуство обележило целокупну уметност друге половине 20. века. Ви не можете да напишете, не само историју културе, него историју целокупне цивилизације, без увида у те чињенице. Оно што су неки урадили на том пољу је напросто обележило епоху. Ламентирања и сентименталности у стереотипу “старих, добрих времена“ су општа места, природно се ствари мењају, добијају неке нове видове, али најважније је да енергија рокенрола негде постоји, каже професор Михајло Пантић.
Књига је изашла у издању Службеног гласника, у едицији “Србија и коментари“, која подразумева два аутора, једног који пише основни текст и другог који га коментарише. “Бити р н р“ је прича о српском рокенролу, испричана на присан начин.
- Пеца је човек из средишта олује, он је непосредни учесник, сведок и покретач акција, од великих радија, организација, Бум фестивала, концерата до продуцентског, уредничког и огромног публицистичког рада. Договорили смо се да завршимо са оним стварима за које можемо да кажемо да смо им били сведоци, не желимо да се појавимо као људи који арбитрирају и говоре о неким новим појавама и новим групама. После 2000. године, ствари су се у великој мери промениле у свим сегментима и мислим да није коректно да тумачимо и вредносно се одређују према радовима оних који тек долазе, траже свој пут, говоре својим језиком, имају своје форме и артикулишу неку своју ауторску политику. Ми им уопште нисмо потребни, ни као учесници ни као коментатори, додаје Пантић.
Књига која је изашла 2012. године, доживела је друго издање, а у припреми је треће. Према речима Горана Петровића, уредника издања, “порука рокенрола је ““ бити чврст и постојан као камен, а опет покретан, макар толико да се покрене други камен, а други трећи ““ до правог одрона осећања.
- Не знам како је мене академик Горан Петровић изабарао да пишем основни текст , а Мику , који има више књига и награда него година, да пише коментаре. Од четрнаест аутора који су заступљени у едицији “Србија и коментари“, десет су академици, три професори, а ја сам шалабајзер, рекао је Пеца Поповић и додао да им није била намера да деле клинцима лекције, да свака генерација има право да изабере своју музику ““ Штос је у томе да не заборавимо, а поготово ми, који имамо дужност да памтимо наше мртве другове.
Аутор пројекта “Музичке приче“, мр Катарина Јанковић Поповић, била је и модератор вечери, које је употпуњено свирком професора Пантића и његових шабачких пријатеља.
- Ми смо обиграли целу Србију на промоцијима где се окупља свет за који мислимо да представља неку врсту преживелости, јер је очигледно да је савремени медијски амбијент потпуно супротан, али ме веома радује чињеница да у готово сваком граду срећем ентузијасте, које називам чуварима пламена. То су људи који одржавају ту енергију, која је више од рокенрола. Сад, кад се тај век завршио, врло добро се види да је то искуство обележило целокупну уметност друге половине 20. века. Ви не можете да напишете, не само историју културе, него историју целокупне цивилизације, без увида у те чињенице. Оно што су неки урадили на том пољу је напросто обележило епоху. Ламентирања и сентименталности у стереотипу “старих, добрих времена“ су општа места, природно се ствари мењају, добијају неке нове видове, али најважније је да енергија рокенрола негде постоји, каже професор Михајло Пантић.
Књига је изашла у издању Службеног гласника, у едицији “Србија и коментари“, која подразумева два аутора, једног који пише основни текст и другог који га коментарише. “Бити р н р“ је прича о српском рокенролу, испричана на присан начин.
- Пеца је човек из средишта олује, он је непосредни учесник, сведок и покретач акција, од великих радија, организација, Бум фестивала, концерата до продуцентског, уредничког и огромног публицистичког рада. Договорили смо се да завршимо са оним стварима за које можемо да кажемо да смо им били сведоци, не желимо да се појавимо као људи који арбитрирају и говоре о неким новим појавама и новим групама. После 2000. године, ствари су се у великој мери промениле у свим сегментима и мислим да није коректно да тумачимо и вредносно се одређују према радовима оних који тек долазе, траже свој пут, говоре својим језиком, имају своје форме и артикулишу неку своју ауторску политику. Ми им уопште нисмо потребни, ни као учесници ни као коментатори, додаје Пантић.
Књига која је изашла 2012. године, доживела је друго издање, а у припреми је треће. Према речима Горана Петровића, уредника издања, “порука рокенрола је ““ бити чврст и постојан као камен, а опет покретан, макар толико да се покрене други камен, а други трећи ““ до правог одрона осећања.
- Не знам како је мене академик Горан Петровић изабарао да пишем основни текст , а Мику , који има више књига и награда него година, да пише коментаре. Од четрнаест аутора који су заступљени у едицији “Србија и коментари“, десет су академици, три професори, а ја сам шалабајзер, рекао је Пеца Поповић и додао да им није била намера да деле клинцима лекције, да свака генерација има право да изабере своју музику ““ Штос је у томе да не заборавимо, а поготово ми, који имамо дужност да памтимо наше мртве другове.
Аутор пројекта “Музичке приче“, мр Катарина Јанковић Поповић, била је и модератор вечери, које је употпуњено свирком професора Пантића и његових шабачких пријатеља.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
