УскрШњи обиЧаји
Христос Васкрсе
Није неопходно да се придржавате баш свих обичаја, али ћете макар фарбаним јајима обележити празник. Можда ћете за неке обичаје први пут чути, а можда вам је све већ добро познато
У хришћанском свету Васкрс је највећи празник. Толико је велико поштовање да сваку недељу зову Мали Васкрс. То је покретан празник, празнује се у прву недељу после пуног месеца која је сам дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја.
Бојење јаја, поздрав и отпоздрав
У старо време, домаћица је у суд са водом у којој ће кувати и бојити јаја, додавала мало освећене водице из васкршњег поста. На ватри ври вода с бојом (варзилом), у њу се спуштају јаја која би требало равномерно да се обоје. Прво обојено јаје и данас се оставља на страну до идућег Васкрса и зове се “чуваркућа“.
На Васкрс је породица одлазила у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздрављао: “Христос васкрсе!“ и “Ваистину васкрсе!“
Поздрав је био уобичајен све до Спасовдана. Кад се из цркве врате кући, домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане на молитви, предаје млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико не уме да отпева васкршњи тропар, наглас чита “Оче наш“. После заједничке молитве укућани поново једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.
Туцање јајима
На столу је украшена чинија са офарбаним јајима које гости и домаћини између себе туцају. Победник је онај чије јаје остане цело, и на крају га разбија себи о чело уз речи: “Христос васкрсе!“, а остали му одговарају: “Ваистину васкрсе!“
На Васкрс се прво једу кувана васкршња јаје, па тек онда остало јело. Ако тог дана гост дође у кућу, прво се дарује фарбаним јајетом, па се онда послужује осталом храном и пићем.
Побусани понедељак
Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тог дана треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице.
Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови... Тај дан се износе фарбана васкршња јаја на гроб и потом се деле сиротињи. У том смислу, Побусани понедељак је дан посвећен мртвима.
Ускршњи зец
Ускршњи зец, који се најчешће приказује како носи шарена јаја, такође је симбол плодности а, иако се не спомиње у Библији, временом је постао један од заштитних знакова Ускрса.
А ако се питате зашто баш он носи кокошија јаја, одговор вероватно лежи у антици где је због свог брзог и честог размножавања био света Афродитина животиња. Такође, англосаксонским народима је зец представљао земаљско утелотворење богиње плодности Еастре.
Иако није имао везе са црквом, зец је био толико уткан у народне обичаје да га је временом и она пригрлила па се од 1960. године спомиње и у хришћанским списима, док су Немци почели да га први повезују са Ускрсом пре сто година.
Од земље до земље
Међутим, обичаји и начин прославе Ускрса разликују се од земље до земље.
У Северној Америци најпознатији је обичај лова на шарена јаја, родитељи их сакрију а потом их деца, која верују да их је зец преко ноћи оставио заједно са поклонима, траже.
Белгијанци деци говоре да ускршња јаја доносе звона из Рима. Наиме, она на Велику суботу не звоне јер су „отишла у Рим“.
У источном делу Холандије пале се ускршње ватре у сумрак. У околини немачког града Магдебурга дечаци су добијали по задњици како би се из њих истерало лоше понашање. Тај обичај постојао је и у Шкотској, где постоји изрека „истучен као на Ускрс“ ““ што значи да је за неки преступ добијена преблага казна.
У Норвешкој се на Ускрс решавају убиства ““ на телевизијским програмима су детективски филмови, часописи објављују криминалистичке приче, а чак се и на картонима млека утискују приче о нерешеним убиствима.
Норвежани и Данци на Велику суботу у џеповима носе комадиће бесквасног хлеба умотане у белу тканину како би их појели у поноћ. Тај је обичај преузет од Викинга који су са собом носили зимзелене бобице које су симболизовале живот.
На Лампедуси, малом италијанском острву, на Ускрс се заборављају све свађе и неспоразуми.
У хришћанском свету Васкрс је највећи празник. Толико је велико поштовање да сваку недељу зову Мали Васкрс. То је покретан празник, празнује се у прву недељу после пуног месеца која је сам дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја.
Бојење јаја, поздрав и отпоздрав
У старо време, домаћица је у суд са водом у којој ће кувати и бојити јаја, додавала мало освећене водице из васкршњег поста. На ватри ври вода с бојом (варзилом), у њу се спуштају јаја која би требало равномерно да се обоје. Прво обојено јаје и данас се оставља на страну до идућег Васкрса и зове се “чуваркућа“.
На Васкрс је породица одлазила у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздрављао: “Христос васкрсе!“ и “Ваистину васкрсе!“
Поздрав је био уобичајен све до Спасовдана. Кад се из цркве врате кући, домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане на молитви, предаје млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико не уме да отпева васкршњи тропар, наглас чита “Оче наш“. После заједничке молитве укућани поново једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.
Туцање јајима
На столу је украшена чинија са офарбаним јајима које гости и домаћини између себе туцају. Победник је онај чије јаје остане цело, и на крају га разбија себи о чело уз речи: “Христос васкрсе!“, а остали му одговарају: “Ваистину васкрсе!“
На Васкрс се прво једу кувана васкршња јаје, па тек онда остало јело. Ако тог дана гост дође у кућу, прво се дарује фарбаним јајетом, па се онда послужује осталом храном и пићем.
Побусани понедељак
Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тог дана треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице.
Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови... Тај дан се износе фарбана васкршња јаја на гроб и потом се деле сиротињи. У том смислу, Побусани понедељак је дан посвећен мртвима.
Ускршњи зец
Ускршњи зец, који се најчешће приказује како носи шарена јаја, такође је симбол плодности а, иако се не спомиње у Библији, временом је постао један од заштитних знакова Ускрса.
А ако се питате зашто баш он носи кокошија јаја, одговор вероватно лежи у антици где је због свог брзог и честог размножавања био света Афродитина животиња. Такође, англосаксонским народима је зец представљао земаљско утелотворење богиње плодности Еастре.
Иако није имао везе са црквом, зец је био толико уткан у народне обичаје да га је временом и она пригрлила па се од 1960. године спомиње и у хришћанским списима, док су Немци почели да га први повезују са Ускрсом пре сто година.
Од земље до земље
Међутим, обичаји и начин прославе Ускрса разликују се од земље до земље.
У Северној Америци најпознатији је обичај лова на шарена јаја, родитељи их сакрију а потом их деца, која верују да их је зец преко ноћи оставио заједно са поклонима, траже.
Белгијанци деци говоре да ускршња јаја доносе звона из Рима. Наиме, она на Велику суботу не звоне јер су „отишла у Рим“.
У источном делу Холандије пале се ускршње ватре у сумрак. У околини немачког града Магдебурга дечаци су добијали по задњици како би се из њих истерало лоше понашање. Тај обичај постојао је и у Шкотској, где постоји изрека „истучен као на Ускрс“ ““ што значи да је за неки преступ добијена преблага казна.
У Норвешкој се на Ускрс решавају убиства ““ на телевизијским програмима су детективски филмови, часописи објављују криминалистичке приче, а чак се и на картонима млека утискују приче о нерешеним убиствима.
Норвежани и Данци на Велику суботу у џеповима носе комадиће бесквасног хлеба умотане у белу тканину како би их појели у поноћ. Тај је обичај преузет од Викинга који су са собом носили зимзелене бобице које су симболизовале живот.
На Лампедуси, малом италијанском острву, на Ускрс се заборављају све свађе и неспоразуми.
Најновији број
25. април 2024.
