САВРЕМЕНА ЉУБАВ БЕЗ ГРАНИЦА СПОЈИЛА КОЛУМБИЈКУ И МАЧВАНИНА ИЗ ЦРНЕ БАРЕ
ЕЛЕКТРОНИКА У СЛУЖБИ БРАКА
Љубавна варница на фејсбуку и ноћни разговори преко скајпа. Колумбијка Јеннифер Агуирре и Црнобарац Данијел Шокчанић, крунисали своју везу браком који одушевљава бројне мештане
Годину дана комуникације путем разних електронских изума новог доба (фејсбук, скајп, мобилни телефон...) требало је да се упознају и договоре око заједничке везе. Колумбијка Јеннифер Агуирре, одлучила се на брак, те јој лет авионом од 22 сата од Банкока, преко Амстердама до Београда и није тешко пао јер је на аеродрому српске престонице чекао вољени, Данијел Шокчанић из Црне Баре, професионални војник и студент Шумарског факултета у Београду.
Одјек у селу
Црна Бара је била прво изненађена, потом узбуђена и одушевљена. У литературу је ово мачванско село, крај Дрине увео Јанко Веселиновић својим незаборавним романом „Хајдук Станко“. Данас су уместо лепе Станкове Јелице имали задовољство да дочекају Данијелову исто тако лепу Јеннифер Агуирре. Одушевљењу нема краја. Свекрва, Гордана је била најсрећнија, када је видела снајку из далеке Колумбије. Дочекала је уз традиционално мачванско гостопримство, слатко и воду, без обзира што млада жена све то можда први пут види. Била је јако изненађена. Сећа се да је уз Горданину пилећу супу тражила банану, на опште запрепашћење присутних. У почетку су се догађали неспоразуми у комуникацији, јер је нова мачванска снајка поред енглеског говорила само шпански, те је Данијел морао да буде и преводилац. Све то је брзо пребродила. Стара љубав, када је храна у питању је остала. Највише јој се допада српска сарма и друга јела с доста пиринча.
Познанство са страже
Данијел је извесно време био професионални војник у Панчеву. По казни је доспео на стражу, а тамо је некако прошверцовао мобилни телефон, који је најинтензивније употребљавао између четири и шест сати изјутра, једне августовске ноћи пре више година. Тражио је “пријатеља“, путем фејсбука. Каже да је све почело, када га је данашња супруга“ прихватила за пријатеља“, путем поменуте друштвене мреже. Љубав је планула. Он је касније напустио војничку службу и наставио студије на Шумарском факултету у Београду. Девојка са којом се венчао је била професионална шминкерка у малом колумбијског граду Мералину. Љубав је довела у Мачву, далеко од родног краја.
Свадба у Црној Бари, венчање и касније весеље били су за незаборав. Млада се у једном тренутку и сама прихватила микрофона, а најнеобичније јој је што су неки “веселији“ гости своју радост испољили тако што су играли на столу.
Одјек у селу
Црна Бара је била прво изненађена, потом узбуђена и одушевљена. У литературу је ово мачванско село, крај Дрине увео Јанко Веселиновић својим незаборавним романом „Хајдук Станко“. Данас су уместо лепе Станкове Јелице имали задовољство да дочекају Данијелову исто тако лепу Јеннифер Агуирре. Одушевљењу нема краја. Свекрва, Гордана је била најсрећнија, када је видела снајку из далеке Колумбије. Дочекала је уз традиционално мачванско гостопримство, слатко и воду, без обзира што млада жена све то можда први пут види. Била је јако изненађена. Сећа се да је уз Горданину пилећу супу тражила банану, на опште запрепашћење присутних. У почетку су се догађали неспоразуми у комуникацији, јер је нова мачванска снајка поред енглеског говорила само шпански, те је Данијел морао да буде и преводилац. Све то је брзо пребродила. Стара љубав, када је храна у питању је остала. Највише јој се допада српска сарма и друга јела с доста пиринча.
Познанство са страже
Данијел је извесно време био професионални војник у Панчеву. По казни је доспео на стражу, а тамо је некако прошверцовао мобилни телефон, који је најинтензивније употребљавао између четири и шест сати изјутра, једне августовске ноћи пре више година. Тражио је “пријатеља“, путем фејсбука. Каже да је све почело, када га је данашња супруга“ прихватила за пријатеља“, путем поменуте друштвене мреже. Љубав је планула. Он је касније напустио војничку службу и наставио студије на Шумарском факултету у Београду. Девојка са којом се венчао је била професионална шминкерка у малом колумбијског граду Мералину. Љубав је довела у Мачву, далеко од родног краја.
Свадба у Црној Бари, венчање и касније весеље били су за незаборав. Млада се у једном тренутку и сама прихватила микрофона, а најнеобичније јој је што су неки “веселији“ гости своју радост испољили тако што су играли на столу.
Љ. Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
