Како решити проблем ниских откупних цена воћа и поврћа
ПРОБЛЕМ ПЛАСМАНА
Воћари и повртари се и ове године суочавају са проблемом пласмана робе јер им накупци нуде мале цене, због чега се полако окрећу великим трговинским ланцима у Србији
Велике трговинске ланце би требало напунити нашим производима, јер су одличног квалитета, рекао је Тањугу секретар Одбора за пољопривреду у Привредној комори Србије Ненад Будимовић.
“Препознати смо као врло добри у производњи воћа и поврћа због климатских услова и дужине вегетационог периода“, истиче Будимовић.
Он је истакао да, ипак, треба да унапређујемо производњу применом нових технологија пошто су велетрговине врло захтевне.
Будимовић је навео да је у ПКС, пре неколико дана, органозован Дан добављача са компанијом Метро Цасх & Царрy и домаћим произвођачима воћа и поврћа како би се што више њих укључило у снабдевање тог трговинског ланца.
“Поред тога што би се та компанија снабдевала домаћим производима, желимо и на тај начин да подстакнемо производњу воћара и повртара“, нагласио је Будимовић.
Власник пољопривредног газдинства “Цураковић“ из Трстеника Мирослав Цураковић је казао да већ годинама шири производњу управо захваљујући сарадњи са трговинским ланцима.
Он истиче да ће у наредном периоду бити све више робе на тржишту и да ће пољопривредни произвођачи све теже моћи да продају робу.
“Тренутно снабдевамо Крагујевац, а надам се да ћемо сарадњу проширити и почети да снабдевамо и Београдом“, казао је Цураковић Тањугу додајући да то домаћинство има парадајз, краставац, паприку, шљиву и друго.
Како је истакао, држава би пољопривредницима требало да обезбеди повољније кредите да би могли да повећају производњу, али и да прерађују своје производе, пошто често не могу све што имају да продају у свежем стању.
Произвођач трешања из Гроцке Зоран Бркић, који је представник свих произвођача трешања на територији те општине, рекао је Тањугу да су у претходном периоду сарађивали са разним накупцима и да и даље имају велики проблем како трешње да пласирају.
“Наша општина дневно даје од шест до осам шлепера трешања односно убере се дневно око 16 вагона“, казао је Бркић и додао да се то углавном подели ситним накупцима који их уцењују ниским ценама.
Он наводи да ПКС може произвођачима да помогне тако што ће их спојити са бољим трговинским ланцима.
“Имамо просечан квалитет са којим би могли да изађемо на светску пијацу, а у Србији они који преузимају робу и дистрибуирају је много више зарађују од самих произвођача. И ове године се углавном јављају исти купци који дају много нижу цену“, нагласио је Бркић.
Он је додао да ова година није била баш најбоља за произвођаче трешања због позних мразева и да тренутно има мање плодова него што би требало.
“Препознати смо као врло добри у производњи воћа и поврћа због климатских услова и дужине вегетационог периода“, истиче Будимовић.
Он је истакао да, ипак, треба да унапређујемо производњу применом нових технологија пошто су велетрговине врло захтевне.
Будимовић је навео да је у ПКС, пре неколико дана, органозован Дан добављача са компанијом Метро Цасх & Царрy и домаћим произвођачима воћа и поврћа како би се што више њих укључило у снабдевање тог трговинског ланца.
“Поред тога што би се та компанија снабдевала домаћим производима, желимо и на тај начин да подстакнемо производњу воћара и повртара“, нагласио је Будимовић.
Власник пољопривредног газдинства “Цураковић“ из Трстеника Мирослав Цураковић је казао да већ годинама шири производњу управо захваљујући сарадњи са трговинским ланцима.
Он истиче да ће у наредном периоду бити све више робе на тржишту и да ће пољопривредни произвођачи све теже моћи да продају робу.
“Тренутно снабдевамо Крагујевац, а надам се да ћемо сарадњу проширити и почети да снабдевамо и Београдом“, казао је Цураковић Тањугу додајући да то домаћинство има парадајз, краставац, паприку, шљиву и друго.
Како је истакао, држава би пољопривредницима требало да обезбеди повољније кредите да би могли да повећају производњу, али и да прерађују своје производе, пошто често не могу све што имају да продају у свежем стању.
Произвођач трешања из Гроцке Зоран Бркић, који је представник свих произвођача трешања на територији те општине, рекао је Тањугу да су у претходном периоду сарађивали са разним накупцима и да и даље имају велики проблем како трешње да пласирају.
“Наша општина дневно даје од шест до осам шлепера трешања односно убере се дневно око 16 вагона“, казао је Бркић и додао да се то углавном подели ситним накупцима који их уцењују ниским ценама.
Он наводи да ПКС може произвођачима да помогне тако што ће их спојити са бољим трговинским ланцима.
“Имамо просечан квалитет са којим би могли да изађемо на светску пијацу, а у Србији они који преузимају робу и дистрибуирају је много више зарађују од самих произвођача. И ове године се углавном јављају исти купци који дају много нижу цену“, нагласио је Бркић.
Он је додао да ова година није била баш најбоља за произвођаче трешања због позних мразева и да тренутно има мање плодова него што би требало.
Извор: Тањуг
Најновији број
25. април 2024.
