СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ ЧУДОТВОРАЦ

Свети Василије је рођен у селу Мркоњић у Поповом пољу 28. децембра 1610. године, од побожних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На рођењу је добио име Стојан. Као младић, Свети Василије је боравио у манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Завали, где се школовао. На монашењу, у манастиру Тврдош, добио је име Василије, по узору на Светог Василија. Убрзо после тога, отишао је у Црну Гору код цетињског митрополита Мардарија, када је дошло до сукоба, напустио је Цетиње. Наиме, папа је послао језуите у ове крајеве да искористе тешко стање у народу како би их преобратили из православне у римокатоличку веру. Василије је препознао и упорно указивао митрополиту Мардарију на опасност која вреба од језуитских свештеника, али он није желео да се супротставља римским изасланицима. Због борбе против унијата, млади монах Василије постао је цењен у народу, а митрополит Мардарије је одлучио да га протера са Цетиња. Иако се народ противио оваквој одлуци, Василије није желео да наставља сукоб у цркви, па се добровољно вратио у Тврдош. Обилазио је херцеговачка села и помагао људима који су тешко живели под турским ропством. Због начина живота, многи су га тада поредили са Светим Савом. Када је пао у немилост Турака, морао је да бежи у Русију, из које се вратио са новцем, који је успео да прикупи, а који је поделио народу по Херцеговини. Годину дана је провео на Светој Гори, а по повратку је постављен за митрополита оногошког, са седиштем у Оногошту (Никшић). Кад су Турци још бешње ударили на српски народ, морао је да се склони под планином Загарачом, где је направио келију. Одатле је отишао у манастир Острог, који је био добро утврђен и склоњен далеко од пута, како Турци не би могли да упадну. Пошто је дочекао да у миру води своју митрополију, успео је да прошири братство манастира Острог и обнови неколико цркава. Упокојио се мирно, без болова, 29. априла 1671. године у својој келији изнад острошке испоснице.
Убрзо после Његовог одласка у вишњи свет, људи су почели да посећују гроб како би се исцелили и нашли утеху. Поклоници и данас долазе из Србије и иностранства Острошком Чудотворцу, без обзира на вероисповест и националну припадност. Крај кивота Светог Василија узносе се молитве на разним језицима.